Sve se dešava zbog pohlepe

Brehtovo delo „Majka Hrabrost” je, po mom mišljenju, među najznačajnijim komadima 20. veka. U njemu je moguće prepoznati i elemente antičke tragedije. Imam utisak da je čitava Grčka danas, nažalost, „Majka Hrabrost”, kaže za „Politiku” reditelj Nikita Milivojević čija je predstava, po jednom od najčuvenijih Brehotvih dela, izvedena u Nacionalnom teatru u Solunu. Milivojević u svom čitanju dela „Majka Hrabrost”, u prvi plan nije istakao besmislenost rata, već pohlepu.

To je, ujedno, i jedna od najvećih tema sveta u kojem danas živimo. Gotovo sve se dešava zbog pohlepe. Zbog malih, sebičnih, ličnih interesa, gubimo velike, mnogo vrednije stvari. Majka Hrabrost gubi svoju decu. Mogli bismo čak da govorimo i o tome kako je jedna stara generacija prodala drugu, mlađu, objašnjava Milivojević.

Srpski reditelj je, inače, stari znanac solunske pozorišne javnosti budući da je tamo radio već dve predstave.

– Postoji samo jedan razlog da vas neko zove da radite novu predstavu van svoje zemlje, a to je da ste pre toga uradili već nešto što im je bilo dovoljno uspešno tako da imaju razloga da vas ponovo zovu. Pre predstave „Majka Hrabrost” u Nacionalnom teatru u Solunu radio sam Bulgakovljevo „Bekstvo”, zatim Čehovljevog „Platonova”, tako da je ovo naša treća zajednička saradnja. To je, sa jedne strane, olakšavajuća okolnost jer sam u neku ruku na „domaćem” terenu, ali, sa druge strane, i otežavajuća jer svi očekuju da ponovite uspeh prethodnih predstava. Hteli-ne hteli svaku novu predstavu porede sa prethodnom. Brehtova „Majka Hrabrost” je univerzalna priča. Ana Firling, odnosno Majka Hrabrost smisao rata vidi u tome što je koristan jer živi od njega, ali ne želi da svoje sinove da u vojsku. Koja je Ana Firling u solunskoj postavci Nikite Milivojevića, odnosno koje su osobenosti novog čitanja Brehtovog dela sa kojima je srpski reditelj ovoga puta izašao pred solunsku publiku?

– Možda je interesantno reći da je predstava posebna i po tome što na sceni nema čuvenih kola „Majke Hrabrosti”. U stvari ona su u predstavi na neki način čitava pozornica. Ako bih trebalo da odgovorim ko je Ana Firling, najjednostavnije bi mi u stvari bilo da kažem da je to Lidija Fotopulu. Ona je sigurno vodeća grčka glumica danas, jedna od onih zbog kojih možete da se odlučite da radite jedan komad, kao recimo kada želite da radite „Hamleta”. Hoću da kažem da kada imate „svog” glumca u ovakvom komadu sve je drugačije, tvrdi Milivojević.

Posle Soluna ide u SAD

Neposredno posle solunske premijere, Nikitu Milivojevića čeka rad na novoj predstavi u Masačusetsu. Reč je o komadu„Izbeglica”, dramskom prvencu Milana Dragičevića koji je rođen u SAD, ali su mu koreni sa ovih prostora. Dragičević, koji je inače glumac i predaje na tamošnjem univerzitetu, u delu „Izbeglica” priča o sudbini njegove porodice koja se tokom Drugog svetskog rata našla u izbegličkom kampu u pustinji na Sinaju gde je provela pet godina, ali i narednim porodičnim seobama sve do dolaska u SAD...