Све се дешава због похлепе

Брехтово дело „Мајка Храброст” је, по мом мишљењу, међу најзначајнијим комадима 20. века. У њему је могуће препознати и елементе античке трагедије. Имам утисак да је читава Грчка данас, нажалост, „Мајка Храброст”, каже за „Политику” редитељ Никита Миливојевић чија је представа, по једном од најчувенијих Брехотвих дела, изведена у Националном театру у Солуну. Миливојевић у свом читању дела „Мајка Храброст”, у први план није истакао бесмисленост рата, већ похлепу.

То је, уједно, и једна од највећих тема света у којем данас живимо. Готово све се дешава због похлепе. Због малих, себичних, личних интереса, губимо велике, много вредније ствари. Мајка Храброст губи своју децу. Могли бисмо чак да говоримо и о томе како је једна стара генерација продала другу, млађу, објашњава Миливојевић.

Српски редитељ је, иначе, стари знанац солунске позоришне јавности будући да је тамо радио већ две представе.

– Постоји само један разлог да вас неко зове да радите нову представу ван своје земље, а то је да сте пре тога урадили већ нешто што им је било довољно успешно тако да имају разлога да вас поново зову. Пре представе „Мајка Храброст” у Националном театру у Солуну радио сам Булгаковљево „Бекство”, затим Чеховљевог „Платонова”, тако да је ово наша трећа заједничка сарадња. То је, са једне стране, олакшавајућа околност јер сам у неку руку на „домаћем” терену, али, са друге стране, и отежавајућа јер сви очекују да поновите успех претходних представа. Хтели-не хтели сваку нову представу пореде са претходном. Брехтова „Мајка Храброст” је универзална прича. Ана Фирлинг, односно Мајка Храброст смисао рата види у томе што је користан јер живи од њега, али не жели да своје синове да у војску. Која је Ана Фирлинг у солунској поставци Никите Миливојевића, односно које су особености новог читања Брехтовог дела са којима је српски редитељ овога пута изашао пред солунску публику?

– Можда је интересантно рећи да је предстaва посебна и по томе што на сцени нема чувених кола „Мајке Храбрости”. У ствари она су у представи на неки начин читава позорница. Ако бих требало да одговорим ко је Ана Фирлинг, најједноставније би ми у ствари било да кажем да је то Лидија Фотопулу. Она је сигурно водећа грчка глумица данас, једна од оних због којих можете да се одлучите да радите један комад, као рецимо када желите да радите „Хамлета”. Хоћу да кажем да када имате „свог” глумца у оваквом комаду све је другачије, тврди Миливојевић.

После Солуна иде у САД

Непосредно после солунске премијере, Никиту Миливојевића чека рад на новој представи у Масачусетсу. Реч је о комаду„Избеглица”, драмском првенцу Милана Драгичевића који је рођен у САД, али су му корени са ових простора. Драгичевић, који је иначе глумац и предаје на тамошњем универзитету, у делу „Избеглица” прича о судбини његове породице која се током Другог светског рата нашла у избегличком кампу у пустињи на Синају где је провела пет година, али и наредним породичним сеобама све до доласка у САД...