Srebrenica i demokratija

Nije bilo iskrenosti bošnjačkog kandidata za načelnika Srebrenice Ćamila Durakovića, kada je rekao da će stisnuti ruku protivniku ako pobedi.

Koliko u bošnjačkoj koaliciji nije bilo odvažnosti za čestitku, toliko su i posle izbora ostali zarobljeni u političkoj igri koja je i dovela do poraza.

Politikom pletenja mreže osetljivih optužbi, koju je Mladen Grujičić prepoznao kao „stalno izazivanje mržnje” nisu primetili da srpski kandidat spuštene glave i biranim rečima već bere simpatije građana.

Smirivanju nije pomogao ni stav Suda BiH da se demokratski izbori neće ponavljati uprkos čvrstom uverenju Bošnjaka da na načelničko mesto polažu moralno pravo.

Da će Srebrenica biti najosetljiviji deo izbora videlo se odavno, ali je malo ko predviđao razmere sujete partija koje su stale iza bošnjačkog kandidata koje svojim odnosom prema Srebrenici ne daju mir, koji tom kraju najviše nedostaje.

Duraković je Grujičića pokušavao da naruži govoreći da će pored Potočara sagraditi crkvu i da će se Bošnjaci seliti ako pobedi Srbin koji negira genocid. Osetljivost prema srebreničkom stradanju nevešto je pokušao da iskoristi i reis Husein Kavazović koji se u agitovanju za Bošnjaka načelnika vajkao kako „Vlah ne sme zavladati Srebrenicom”.

Oko 800 glasova više za Grujičića pokazalo je da nije dovoljno dodavati so na ranu još svežih ratnih strahota, ali i posvedočilo o kratkovidosti bošnjačke politike, koja ne samo da nije primetila da srpski kandidat može biti od koristi bošnjačkom narodu, već i da Srebreničanima postaje uvredljivo sarajevsko prisećanje na njihove muke samo za izbore, ili pred obeležavanje stradanja 11. jula.

Videvši gde vodi sabiranje glasova Duraković je još tokom izbora pokušao da upozori javnost da je MUP RS „kidnapovao materijal”.

Kad se to pokazalo kao netačno, podržan od koalicije i Bakira Izetbegovića, od CIK-a BiH zatražio je novo brojanje glasova, pa potom i poništavanje izbora, što je odbijeno, kao i apelacija koja je sa istim zahtevom uspostavljena Sudu BiH.

I kad se odahnulo u uverenju da se trvenjima sluti kraj, žalba je upućena i Ustavnom sudu BiH sa zahtevom za zabranu objavljivanja rezultata.

Ma kako završila dinamična izborna utakmica, za koju nijedan od izbornih posmatrača na terenu nije ubeležio primedbu, da Bošnjaci i Srbi koji u Srebrenici vape za mirnijim životom i poslovima neće odahnuti, jasno je i posle najnovijeg pisma koje su bošnjački intelektualci nezadovoljni izborima i pravnim ishodom žalbi, podržani i od nekoliko američkih pravnika uputili na svetske adrese.

U pismu pozivaju da se Srebrenica izdvoji iz RS. Slične predloge imali su skoro i funkcioneri Izetbegovićeve SDA nudeći lokalni referendum o Srebrenici kao distriktu. Sve da je takav referendum zakonski moguć, možda bi se iznenadili njegovim ishodom, bar koliko i rezultatima izbora.