Mama, tata i ponovo mama

EMBRIOLOGIJA
Nije nije kao u nekadašnjem domaćem filmu „Imam dve mame i dva tate” iz 1968. godine – jedan otac nedostaje; i pored toga na Univerzitetu Njukasl stvorili su prvi ljudski zametak od troje roditelja! Kome je potrebno takvo potomstvo?

Novost je izazvala pometnju i podsmeh, zato što su je u pojedinim glasilima novinari pogrešno protumačili, iako sami naučnici upozoravaju – kako prenosi ugledni časopis „Priroda” (Nature) – da naučni članak nije zvanično obelodanjen i da je, uprkos nadanjima, još daleko od korišćenja u lečenju.

Stremi se, naime, zameni oštećenih mitohondrija u ženskim jajašcima, majušnih sklopova koje – zbog svoje uloge – uobičajeno nazivaju „energetskim fabrikama” u ćelijama. I već na samom početku poduhvat je naišao na osporavanje: može li se tako pomoći majkama sa načetim mitohondrijama da rode zdrave bebe?

Dobijeno je deset zametaka (embrioni), sposobnih da prežive, prebacivanjem DNK jednih u druge iz više roditelja. Nije jasno da le zahvat izvodljiv i s prirodno oplođenim jajašsima.

Napredak potkrepljuje nadu da se DNK jedra može izvući iz zametka, ostavljajući veći – ali ne celu – mitohondriju, što je nužan korak u budućim oduhvatima. Naučnici su se iznova uverili da da je to obećavajuće i da nema tehničkih prepreka da embrioni nastave razviće u epruveti, objasnio je neurogenetičar Patrik Čineri sa Univerziteta Njukasl.

Gro naše DNK je u ćelijskim jedrima, mitohondrije se nalaze izvan i imaju manje od stotinke ove nasledne građe. Zdrave (ispravne) mitohondrije opskrbljuju ćelije energijom. Ukoliko su manjkave u ma kojem pogledu, to se s majke prenosi na potomstvo izazivajući različita obolenja, kao što je duševna zaostalost (retardacija). Nasledne pogreške dovode do toda da mitohondrije ne sagore hranljive sastojke i kiseonik do kraja, zbog čega se u telu nagomilaju otrovi koji uzrokuju više od 40 bolesti. Saradnici Univerziteta Njukasl veruju da se to može izbeći ako se ugroženim zamecima presadi delotvorna mitohondrija. A za tako nešto nophodna je veštačka oplodnja, a zatim uklanjanje jedra jajašca koje se umeće u jajašce iz kojeg je odstranjena nasledna građa.

Plod u tom slučaju nasleđuje DNK jedra oba roditelja, a mitohondrijsku DNK treće osobe.

Opisani ogledi nisu izvođeni na ispitanicima sa obolelim mitohondrijama, jedno na zamecima preostalim posle oplođavanja. Nakon šest dana su razoreni da bi ih istraživači proučili.

Šta je, u stvari, urađeno?

(/slika2)Najpre su stručnjaci objedinili nasledni materijal iz jajašca jedne žene sa spermom jednog muškarca. Oplođeno jajašce trebalo je da ima DNK jedra oba davaoca, a to znači i žensku obolelu mitohondriju. Potom su uklonili DNK jedra, ostaviviši nezdravu mitohondriju, i prebacili je u jajašce druge žene kojoj su uklonili DNK jedra, a ostavili zdravu mitohondriju. Razmenili su DNK jedra zametaka koji su podbacili u toku oplodnje; drugim rečima, presadili su DNK iz jednog u drugi.

Dotični embrioni nose neprirodno velike količine DNK jedra. Deset na kojima je prebacivanje uspelo potiču, po svemu sudeći, od stotina zametaka koji su podbacili, iako nije zvanično saopšten broj. Da bi se koristio u lečenju, delotvornost mora da bude veći jer neće biti na raspolaganju stotine zdravih jajašca za svaki par koji želi da se podvrgne postupku.

U svakom slučaju, naučnici su suočeni s brojnim izazovima, od kojih su dva najkrupnija: postotak uspešnosti i izvođenje na jajšcima, umesto na zamecima.

Ostali nisu bili u prilici da kritički razmotre urađeno, zato što se ni u jednom časopisu nije pojavio članak koji to opisuje. Novost je u Parlementu saopštio bivši dekan Univerziteta Njukasl, očekujući da ubedi druge istraživače da podrže poduhvat i utiču na vlasti da daju „zeleno svetlo”.

Pre nego što otpočne primena u lečenju, valja raspraviti mnoge naučne, moralne i pravne izazove, smatra Patrik Čineri.