U šumarstvu od setve do žetve prođe sto godina

Sad su šume najlepše. Sve nijanse zlata prošarane su crvenom i zelenom potkom. Ali, sad je vreme i kad se šume seku da bi se kuće ugrejale. Šume u ravnoj Vojvodini štite nas od vetra, smetova, na brdima od erozije i klizišta. Često na to gledamo kao na prirodni sled, a setimo se da nam šume trebaju kad dunu jaki vetrovi ili dođu poplave poput onih od pre dve godine kad je potopljen Obrenovac, a cela brda zatrpavala puteve, kuće.

Nije patetika podsetiti se i da je za svako naše pismo, pa i novine koje držite u rukama potrebno – drvo. Od njega se pravi i papir. I na kraju, što zagade naši automobili, Rudarski kombinat „Bor” ili „Azotara” to moraju da „upiju” šume. Zato i razgovaramo s Predragom Aleksićem, vršiocem dužnosti direktora JP „Srbijašume”.

Šta zapravo podrazumeva gazdovanje šumama?

„Srbijašume” ostvaruju dvostruku funkciju. Prva je javna misija preduzeća koja se ogleda u obavezi gajenja, zaštite i unapređenja državnih šuma održivim gazdovanjem. Druga je privredna funkcija koja se odnosi na obavezu preduzeća da ostvari pozitivan finansijski rezultat i tako obezbedi uslove za ostvarivanje zadatka javne misije. Cilj je i profit, uz održavanje i unapređenje standarda zaposlenih. Gazdujemo na oko milion hektara državnih šuma i obavljamo stručno-savetodavne poslove na 1,2 miliona hektara privatnih šuma. Podsetiću vas da je daleke 1801. godine 85 odsto tadašnje Srbije bilo je pod šumama, a sada je svega 30 odsto. Optimalno je da 40 procenata teritorije Srbije bude pod šumama.

Zato godišnje posadimo oko osam miliona sadnica na državnom zemljištu i podelimo oko dva miliona sadnica privatnim licima. Ne sme da se zaboravi je da u šumarstvu „od setve do žetve” prođe i više od 100 godine. Tako nam je godišnji prirast oko 3,3 miliona kubika i od toga koristimo polovinu i time ostvarujemo stalno uvećanje drvne zalihe.

Šumadija je dobila naziv zbog velikih površina pod šumom. Kako smo se mi odnosili prema tom blagu?

Do kraja Drugog svetskog rata šume su sečene prekomerno. Stanovništvo se od 1801. godine uvećavalo. Tadašnja Srbija imala je 141.000 stanovnika. Krčilo se sve da bi 1945. godine samo petina Srbije bila pod šumama i to je najveća ekološka katastrofa o kojoj se ne zna. I sad nam je oko milion hektara u privatnom vlasništvu zaparloženo, trnje, korov i šikare. Poslednja dva veka bilo je teško i nama i šumi.

Na originalan način obeležavate stogodišnjicu Prvog svetskog rata?

Zajedno s Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i sa Šumarskim fakultetom, realizujemo projekat „Jedno drvo za jednog ratnika”, s ciljem da se od 2014. do 2018. godine posadi 1,3 miliona sadnica. Jedna za svakog poginulog ratnika. Do sada je zasađeno oko 500.000 sadnica.

Šumari rade i u najzabačenijim delovima Srbije. Kako su plaćeni?

Zapošljavamo ljude u ruralnim delovima ali i u industrijskim centrima. Naši radnici tokom cele godine su na terenu u teškim uslovima i po kiši i po snegu. Nismo zadovoljni platama. Prosečna je 39.800 dinara i ispod je proseka. Trećina stalno zaposlenih, oko 1.000 ima fakultetske diplome, a za čak 500 radnika mi moramo da dotiramo iznos do minimalne zarade. U našem preduzeću na uslužnim poslovima gajenja i korišćenja šuma radi još oko 2.000 ljudi. Od toga zavisi i rad industrije prerade drveta koja zapošljava oko 30.000 radnika. Razvoj šumarstva omogućava zadržavanje naroda na Goliji, najšumovitijoj planini, na Staroj planini, najvećem zaštićenom području u Srbiji, Jastrepcu i drugim ruralnim područjima. Od 2014. do 2016. godine uložili smo 21 milion dinara u razne vrste pomoći. Za zdravstvenu zaštitu blizu 5,5 miliona, socijalnu pomoć 3,6, kulturu i sport pomogli smo s više od 2,7 milina, istraživače s 1,1 milion, manastire i crkve s 5,5 miliona dinara i za sanaciju posledica elementarnih nepogoda dali smo 1,78 miliona dinara.

Ostaje li nešto i za državu?

Od preduzeća koje je ostvarilo poslovni gubitak od 1,3 miliona evra na kraju 2014. godine, JP „Srbijašume” je preraslo u preduzeće s poslovnim dobitkom na kraju 2015. godine u iznosu od 3,8 miliona evra, dakle poslovnu dobit je za godinu dana povećalo za 5,1 milion evra. Pozitivan trend nastavljen je i u 2016. godini, pa je za prvih devet meseci ostvarena dobit od 5,6 miliona evra. Posmatrano u odnosu na prvih devet meseci 2015. godine, poslovna dobit je veća za 2,25 miliona evra, dok je ukupna dobit veća za 2,8 miliona evra. Ovakav rezultat smo ostvarili povećanjem prihoda za 3,25 miliona evra i rashoda za svega 386.000 evra.

Rezultat za dve nepune godine, oslanja se na povećanje prodaje drvnih sortimenata za skoro 10 odsto, smanjenje proizvodnih troškova za 2,7 miliona evra i smanjenje neproizvodnih troškova za 1,1 milion evra.

A do kraja godine podići ćemo i investicije sa 7,4 miliona na 8,8 miliona evra, što će iznositi skoro 16 odsto ukupnog prihoda.

Kakvu ulogu imate u upravljanju zaštićenim delovima prirode?

Upravljamo i 101 zaštićenim područjem koja se prostiru na 271.946,78 hektara zbog čega smo najveći u Srbiji. To je 47 odsto od ukupno zaštićene površine u Srbiji koju štitimo i uređujemo. To su parkovi prirode Golija, Stara planina i Sićevačka klisura, specijalni rezervati prirode Jerma, Suva planina, Jelašnička klisura, klisura reke Mileševke, predeli izuzetnih odlika Avala, Lepterija–Sokograd, Kamena gora, Ozren–Jadovnik, spomenici prirode Bojčinska šuma, Miljakovačka šuma, Košutnjak, brojni strogi rezervati i opšti rezervati prirode. Uređujemo izletišta, postavljamo klupe, nadstrešnice, stolove, ljuljaške i drugi drveni mobilijar koji sami izrađujemo u pogonima u Kosjeriću.

I na kraju da se vratimo opet šumi, bez koje nema života, pitanjem da li su naše šume ugrožene?

Ugrožava sušenje šuma, požari i bespravne seče. Šume ugrožavaju suša, fitopatogene gljive i insekti. Mi imamo najveće probleme s bespravnim sečama duž administrativne linije s KiM, gde je u periodu 1999–2016. godine bespravno posečeno oko 550.000 kubnih metara.