Lenje arhitekte projektuju visoke zgrade

Za Jana Gela, danskog arhitektu i urbanistu, moglo bi se reći da je doktor za gradove. Njegove lekovite pilule pomogle su Kopenhagenu, Njujorku, Melburnu, Stokholmu, San Francisku, Sidneju... da smanje široke i nepregledne bulevare, ozelene ih i pretvore u pešačke i biciklističke zone. Zato ne iznenađuje to što je Gelov moto da dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se zgradama.

Tome je posvetio knjigu „Gradovi za ljude”, a njeno izdanje na srpskom jeziku bilo je povod da Inženjerska komora Srbije i Palgo centar ugoste Gela u Beogradu. Prvi put ovde je došao 2009. na poziv „Luke Beograd” da oblikuje dunavsko priobalje od dorćolske marine do Ade Huje. Ako smo tada prokockali šansu da „Gel arhitekts”, vodeća svetska kompanija za uređenje javnih gradskih prostora, transformiše zapuštenu obalu Dunava u mesto susreta, sada nam se smeši nova prilika. Njegov tim trebalo bi da preuredi prostor od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija”. Sa danskim arhitektom razgovarali smo u hotelu „Metropol” uoči njegovog jučerašnjeg predavanja na Arhitektonskom fakultetu.

Kako ćete kolegama i studentima objasniti kakav grad treba da bude da bi bio po meri čoveka?

U drugoj polovini 20. veka, posebno u Istočnoj Evropi, dominirao je način izgradnje gradova u kome su oni posmatrani kao mašine i insistiralo se na tome da stanovanje, posao i rekreacija ne budu na jednom mestu. Tada su bile važne zgrade, a ne ljudi.

Ljudska dimenzija je bila zanemarena? Udoban grad je sa dosta zelenila, parkova, biciklističkih i pešačkih staza?

Baš tako. Kritikujem način gradnje u kome se ustupci čine automobilima umesto da usrećimo ljude. Grad treba da bude živ, održiv, zdrav i bezbedan. On mora da odgovori promenama u načinu života jer na primer – previše sedimo.

Koju ocenu biste dali beogradskom javnom prostoru: ulicama, trgovima, parkovima, biciklističkim stazama, onome što vi nazivate gramatikom grada?

Provešću tri dana u Beogradu i ići ću u šetnju, voziću bicikl i tek onda ću moći da ocenim njegovu gramatiku. Ali dosta sam putovao Istočnom Evropom, bio sam konsultant u Pragu i Moskvi. Tamo su automobili došli kasno u odnosu na ostatak sveta, ali su preplavili ulice. Prag ima dvostruko više automobila na 1.000 stanovnika nego Kopenhagen.

Šta ćete savetovati gradonačelniku Beograda da najpre uradi kako bi naš grad postao udoban i da ulice i parkove pretrpane automobilima vrati pešacima?

Ako želite manje automobila, smanjite broj parkinga. Mi smo u Kopenhagenu to učinili postepeno i niko nije osetio. London naplaćuje oko 10 evra ulazak automobila u centar. Slično je u Stokholmu, Oslu i Singapuru. Možete povećati cenu goriva 10 puta. Dobro bi bilo povećati i cenu automobila. Jer, ako napravite dosta prostora za automobile, biće ih mnogo na ulicama. Ako izgradite pešačke i biciklističke zone, dobićete više šetača i biciklista.

U Kopenhagenu više od 70 odsto ljudi svakodnevno koristi bicikl, u Beograd ni jedan odsto. Kako ga popularizovati?

U Njujorku su 2008. pozvali ljude da koriste bicikle da bi se odvezli na posao. Sada imaju 900 kilometara dobrih biciklističkih staza. Uveli su 12.000 besplatnih gradskih bicikala za najam. Neće ljudi zavoleti bicikl ako nema dobrih staza za bezbednu vožnju. Ako ih ima, onda brzo shvate sve koristi biciklizma: zdraviji je i najjeftiniji vid prevoza.

Beograd je na brdovitom Balkanu i nije Njujork. Za to treba mnogo vremena i novca.

Morate imati viziju gde želite da Beograd bude za deset godina. Hoćete li za 50 odsto više automobila na ulicama i ljude koji se premalo kreću? Ovde sam video previše automobila i poneki tramvaj.

Kažete da kancelarije i stanovi iznad petog sprata ne pripadaju gradu. Zašto?

Čovek je stvoren da gleda ispred sebe, ne dole ili gore. Može da vidi i glasom dosegne do petog sprata. Iznad toga ulazimo u sferu vazdušnog saobraćaja.

Niste zagovornik visokih zgrada. Za „Beograd na vodi” stručna javnost nema reči hvale i zbog kule od 168 metara.

Ako me pitate da li volim Barselonu, Pariz ili Dubai, reći ću vam da Dubai ne volim. Metropole sa nižim objektima su lepše. Lenje arhitekte projektuju visoke zgrade.

Svetske arhitektonske zvezde idu od grada do grada i dizajniraju kuće neuklopljive u lokalni pejzaž i kulturne vrednosti. Da li je zadatak arhitekture u 21. veku da insistira na lokalnoj dimenziji, da odgovori i na migracije, siromaštvo, zagađenost...

Stalno govorim da arhitekte obraćaju pažnju na formu, a ne na sadržaj. Zvezde u tom poslu nazivam arhitektama pticama jer idu po svetu i seju građevine. Ali nije samo arhitektura odgovorna za današnje stanje u gradnji. Zavisi i od klijenata, neke projekte diktira tržište. Danas su gradovi bolji zato što su ljudi zahtevali poboljšanje kvaliteta života. Bili smo izgubili ljudski instinkt u arhitekturi i planiranju. Sad znamo bolje.

Rekli ste da oblikujemo gradove i da oni oblikuju nas. Koji grad je vas oblikovao, a za koji možete reći da je vaša lična karta?

Definitivno Kopenhagen. Na univerzitetu već pola veka istražujemo kako da on bude bolji, lepši i humaniji. Svakog dana on i jeste bolji nego prethodnog. Zato što su ljudi ispred automobila i zgrada. Kopenhagen je na vrhu lista gradova najboljih za život. Na njima nema Dubaija.

Iz knjige „Gradovi za ljude”

„Kada gradite gradove uvek se morate starati o tome da mačke budu srećne. Ako uspete u tome, možete biti sigurni da će i ljudi tu biti srećni.”

„U Kopenhagenu se sneg najpre čisti sa pešačkih zona i biciklističkih staza, a tek onda sa kolovoza.”

„Korišćenje bicikla u Kopenhagenu godišnje štedi 90.000 tona ugljen-dioksida.”

„Od 1995. kao deo gradske politike za urbanu obnovu duž ulica u Melburnu je svake godine sađeno 500 stabala, a u skladu sa planom iz 2008. cilj Njujorka je da se zasadi milion stabala u javnim prostorima širom grada.”

Biografija

Jan Gel rođen je u Kopenhagenu 1936. Diplomu arhitekte stekao je 1960. Bio je profesor na Danskoj kraljevskoj akademiji lepih umetnosti, osnivač je firme „Gel arhitekts”, vodećeg svetskog biroa koji se bavi uređenjem gradskih javnih prostora – trgova, parkova, pešačkih staza, ulica.

Autor je brojnih knjiga, a pretposlednja „Gradovi za ljude” objavljena 2010. prevedena je na 36 jezika. Počasni je član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA), Američkog instituta za arhitekturu (AIA), Kanadskog kraljevskog instituta za arhitekturu (RAIC) i Instituta za arhitekturu u Pretoriji (PIA).