Лење архитекте пројектују високе зграде

За Јана Гела, данског архитекту и урбанисту, могло би се рећи да је доктор за градове. Његове лековите пилуле помогле су Копенхагену, Њујорку, Мелбурну, Стокхолму, Сан Франциску, Сиднеју... да смање широке и непрегледне булеваре, озелене их и претворе у пешачке и бициклистичке зоне. Зато не изненађује то што је Гелов мото да добра архитектура почиње од људи, а завршава се зградама.

Томе је посветио књигу „Градови за људе”, а њено издање на српском језику било је повод да Инжењерска комора Србије и Палго центар угосте Гела у Београду. Први пут овде је дошао 2009. на позив „Луке Београд” да обликује дунавско приобаље од дорћолске марине до Аде Хује. Ако смо тада прокоцкали шансу да „Гел архитектс”, водећа светска компанија за уређење јавних градских простора, трансформише запуштену обалу Дунава у место сусрета, сада нам се смеши нова прилика. Његов тим требало би да преуреди простор од Бранковог моста до хотела „Југославија”. Са данским архитектом разговарали смо у хотелу „Метропол” уочи његовог јучерашњег предавања на Архитектонском факултету.

Како ћете колегама и студентима објаснити какав град треба да буде да би био по мери човека?

У другој половини 20. века, посебно у Источној Европи, доминирао је начин изградње градова у коме су они посматрани као машине и инсистирало се на томе да становање, посао и рекреација не буду на једном месту. Тада су биле важне зграде, а не људи.

Људска димензија је била занемарена? Удобан град је са доста зеленила, паркова, бициклистичких и пешачких стаза?

Баш тако. Критикујем начин градње у коме се уступци чине аутомобилима уместо да усрећимо људе. Град треба да буде жив, одржив, здрав и безбедан. Он мора да одговори променама у начину живота јер на пример – превише седимо.

Коју оцену бисте дали београдском јавном простору: улицама, трговима, парковима, бициклистичким стазама, ономе што ви називате граматиком града?

Провешћу три дана у Београду и ићи ћу у шетњу, возићу бицикл и тек онда ћу моћи да оценим његову граматику. Али доста сам путовао Источном Европом, био сам консултант у Прагу и Москви. Тамо су аутомобили дошли касно у односу на остатак света, али су преплавили улице. Праг има двоструко више аутомобила на 1.000 становника него Копенхаген.

Шта ћете саветовати градоначелнику Београда да најпре уради како би наш град постао удобан и да улице и паркове претрпане аутомобилима врати пешацима?

Ако желите мање аутомобила, смањите број паркинга. Ми смо у Копенхагену то учинили постепено и нико није осетио. Лондон наплаћује око 10 евра улазак аутомобила у центар. Слично је у Стокхолму, Ослу и Сингапуру. Можете повећати цену горива 10 пута. Добро би било повећати и цену аутомобила. Јер, ако направите доста простора за аутомобиле, биће их много на улицама. Ако изградите пешачке и бициклистичке зоне, добићете више шетача и бициклиста.

У Копенхагену више од 70 одсто људи свакодневно користи бицикл, у Београд ни један одсто. Како га популаризовати?

У Њујорку су 2008. позвали људе да користе бицикле да би се одвезли на посао. Сада имају 900 километара добрих бициклистичких стаза. Увели су 12.000 бесплатних градских бицикала за најам. Неће људи заволети бицикл ако нема добрих стаза за безбедну вожњу. Ако их има, онда брзо схвате све користи бициклизма: здравији је и најјефтинији вид превоза.

Београд је на брдовитом Балкану и није Њујорк. За то треба много времена и новца.

Морате имати визију где желите да Београд буде за десет година. Хоћете ли за 50 одсто више аутомобила на улицама и људе који се премало крећу? Овде сам видео превише аутомобила и понеки трамвај.

Кажете да канцеларије и станови изнад петог спрата не припадају граду. Зашто?

Човек је створен да гледа испред себе, не доле или горе. Може да види и гласом досегне до петог спрата. Изнад тога улазимо у сферу ваздушног саобраћаја.

Нисте заговорник високих зграда. За „Београд на води” стручна јавност нема речи хвале и због куле од 168 метара.

Ако ме питате да ли волим Барселону, Париз или Дубаи, рећи ћу вам да Дубаи не волим. Метрополе са нижим објектима су лепше. Лење архитекте пројектују високе зграде.

Светске архитектонске звезде иду од града до града и дизајнирају куће неуклопљиве у локални пејзаж и културне вредности. Да ли је задатак архитектуре у 21. веку да инсистира на локалној димензији, да одговори и на миграције, сиромаштво, загађеност...

Стално говорим да архитекте обраћају пажњу на форму, а не на садржај. Звезде у том послу називам архитектама птицама јер иду по свету и сеју грађевине. Али није само архитектура одговорна за данашње стање у градњи. Зависи и од клијената, неке пројекте диктира тржиште. Данас су градови бољи зато што су људи захтевали побољшање квалитета живота. Били смо изгубили људски инстинкт у архитектури и планирању. Сад знамо боље.

Рекли сте да обликујемо градове и да они обликују нас. Који град је вас обликовао, а за који можете рећи да је ваша лична карта?

Дефинитивно Копенхаген. На универзитету већ пола века истражујемо како да он буде бољи, лепши и хуманији. Сваког дана он и јесте бољи него претходног. Зато што су људи испред аутомобила и зграда. Копенхаген је на врху листа градова најбољих за живот. На њима нема Дубаија.

Из књиге „Градови за људе”

„Када градите градове увек се морате старати о томе да мачке буду срећне. Ако успете у томе, можете бити сигурни да ће и људи ту бити срећни.”

„У Копенхагену се снег најпре чисти са пешачких зона и бициклистичких стаза, а тек онда са коловоза.”

„Коришћење бицикла у Копенхагену годишње штеди 90.000 тона угљен-диоксида.”

„Од 1995. као део градске политике за урбану обнову дуж улица у Мелбурну је сваке године сађено 500 стабала, а у складу са планом из 2008. циљ Њујорка је да се засади милион стабала у јавним просторима широм града.”

Биографија

Јан Гел рођен је у Копенхагену 1936. Диплому архитекте стекао је 1960. Био је професор на Данској краљевској академији лепих уметности, оснивач је фирме „Гел архитектс”, водећег светског бироа који се бави уређењем градских јавних простора – тргова, паркова, пешачких стаза, улица.

Аутор је бројних књига, а претпоследња „Градови за људе” објављена 2010. преведена је на 36 језика. Почасни је члан Краљевског института британских архитеката (RIBA), Америчког института за архитектуру (AIA), Канадског краљевског института за архитектуру (RAIC) и Института за архитектуру у Преторији (PIA).