Čita li Skot Trampove misli

Neočekivana pobeda Donalda Trampa na američkim izborima podgrejala je nadu većine Srba da će Vašington ubuduće imati više sluha za položaj i probleme Beograda. Ali tu nadu u trenutku kad je za čitav svet spoljna politika milijardera koji je pobedio favorizovanu Hilari Klinton još velika nepoznanica donekle „ubija” ambasador SAD u Beogradu.

U trenutku kad Tomislav Nikolić izjavljuje da će Trampu uputiti zvaničan poziv da poseti Srbiju i da je uveren da će ga on prihvatiti, a šef diplomatije Ivica Dačić ističe da je izbor novog predsednika „prilika za restartovanje naših bilateralnih odnosa”, Kajl Skot po drugi put naglašava kako se politika SAD prema Balkanu i Srbiji neće menjati.

Skot je na skupu Američke privredne komore primetio da su se mnogi obradovali Trampovoj pobedi „iz inata” i zbog nade da će milijarder nešto promeniti u odnosima s Beogradom.

„Ne postoje pokazatelji da će se desiti promena politike u vezi s nezavisnošću Kosova”, da će se više raditi na integraciji Srbije u EU, kao i da „nema razloga da verujemo da će Donald Tramp uneti značajne promene u odnosu na Balkan”, poručio je američki ambasador.

Gostujući 9. novembra na RTS-u, na pitanje da li se očekuju promene generalno u spoljnoj politici SAD, odgovorio je da mora da se vidi „kako će proći ovaj prelazni period od obećanja u kampanji do formalnih izvedbi”, kao i koga će Tramp da angažuje kao svoje najbliže ljude i ministre.

Da je, kojim slučajem, na predsedničkim izborima pobedila Hilari Klinton i da je nastavljena vlast demokrata, bilo bi sasvim očekivano da Skot prenosi ovakve poruke. Ali, ovako, kad u Belu kuću ulazi republikanac Tramp, izjava američkog ambasadora mogla bi nekima da zvuči i preuranjeno.

Međutim, Skotova najnovija poruka ne zvuči nimalo neobično Ivanu Vujačiću, bivšem ambasadoru Srbije u SAD. On smatra da je ambasador samo odgovorio na euforiju koja se dešava u našoj štampi.

„Mi zasad sigurno nismo visoko na agendi Donalda Trampa (a šta će biti, ne zna se) i normalno je da američki ambasador daje takve izjave, imajući u vidu euforiju koja se ovde desila, kao da će se ne znam šta promeniti iz fundamenta – od „Trampe Srbine, pa nadalje…”.

U uverenju da je Skot dao pomenutu izjavu da bi umirio javnost i kazao da dramatične promene američke politike neće biti, Vujačić ukazuje da to može da se shvati na dobar ili loš način. „Njegovo tumačenje jeste da Amerika ostaje pri svojoj strategiji podrške vladama koje idu ka EU, i to je to”, kaže on.

Na naše podsećanje da je novi američki predsednik najavio da će već prvog dana preuzimanja dužnosti čak povući SAD iz Sporazuma o transpacifičkom partnerstvu i napraviti još neke druge velike zaokrete i pitanje zašto onda ne bi mogao i da promeni dosadašnju politiku prema Srbiji, Vujačić objašnjava da je Tramp time hteo da kaže da će ostati veran onome što je govorio u toku predizborne kampanje, ali da se „mi ne nalazimo u toj priči”.

Ipak je neobično da ambasador Skot priča o tome da se ništa neće menjati, misli Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku. Neobično je, kako kaže, i da odlazeći predsednik Obama vrši pritisak na niz zemalja da one, dok je on još zvanično predsednik, učine neke stvari u skladu s interesima odlazeće administracije.

S tim u vezi, podseća i da je Obama otišao u Grčku i tražio da se uklone prepreke za prijem Makedonije u NATO. „U tom smislu vidim i ovu izjavu aktuelnog američkog ambasadora da se neće menjati pristup Amerike prema Srbiji. Više je to neki pritisak na nas da mi sad uradimo nešto što odlazeća administracija želi nego što je realno. Mi tek treba da vidimo kakva će zaista biti spoljna politika Amerike nakon dolaska Trampa”, naglašava on.

Kad je reč o Skotovoj tvrdnji da ne postoje pokazatelji za promenu američke politike u vezi sa nezavisnošću Kosova, kaže da ne gaji iluzije da se ta promena može dogoditi, ali „u svakom slučaju, možemo da se nadamo da se smanji pritisak na Republiku Srpsku i na odnose Srbije i RS”.

A to što se Skot oglašava baš u ovom trenutku, po Jankoviću, više govori o „nekoj njihovoj žurbi i nervozi”.

Podsećajući i da Skot drugi put naglašava da neće biti promena, Janković ističe da upravo „to govori da postoji mogućnost promene”.

S druge strane, Neven Cvetićanin, iz Instituta za društvenih nauka, ocenjuje da je reč o izjavi profesionalnog, karijernog diplomate, „koji je u diplomatskom maniru ukazao da sve velike sile ne menjaju naglo svoju spoljnu politiku i sondiraju je u okviru onoga što se zove nacionalni interes”.

Upitan da li je, ipak, neuobičajeno da se ambasador oglašava u trenutku kada novi predsednik nije preuzeo dužnost, odgovara da je teško pretpostaviti da je on tu izjavu dao na svoju ruku, jer je američka diplomatija toliko uhodana da tu nema prostora za slobodne strelce.

„Ovu izjavu ne bi trebalo ni preuveličavati, u smislu da on sam formira politiku, nezavisno od onih koji su ga delegirali, ali je ne treba ni potcenjivati, u smislu da ona nema nikakvu vrednost”, naglašava Cvetićanin i dodaje: „Dok se ne vidi nova politika, na snazi su instrukcije koje je ambasador dobio kad je dolazio u Beograd, a diplomate se rukovode isključivo instrukcijama koje dobijaju”.

S druge strane, podseća da se američka spoljna politika ne menja za 180 stepeni s novim predsedničkim administracijama.

„U Americi postoji takozvana duboka država, oličena administrativnim aparatom, koji ostaje bez obzira na krovnu predsedničku administraciju i toj dubokoj državi, svakako, pripada i Kajl Skot”, objašnjava Cvetićanin.

Međutim, ukoliko ne možemo očekivati neke drastične promene američke spoljne politike, možemo, kako kaže, očekivati različite akcente u toj politici, što će zavisiti od ličnosti državnog sekretara. Trenutno ima nekoliko kandidata, od Mita Romnija do Rudolfa Đulijanija.

Ali, konačno rešenje jednačine američke spoljne politike dobićemo, prema njegovom dubokom uverenju, ipak, u američkoj „dubokoj državi”, u koju spadaju i Pentagon i Stejt dipartment i čitav niz zvaničnika koji se ne pomeraju godinama.