Чита ли Скот Трампове мисли

Неочекивана победа Доналда Трампа на америчким изборима подгрејала је наду већине Срба да ће Вашингтон убудуће имати више слуха за положај и проблеме Београда. Али ту наду у тренутку кад је за читав свет спољна политика милијардера који је победио фаворизовану Хилари Клинтон још велика непознаница донекле „убија” амбасадор САД у Београду.

У тренутку кад Томислав Николић изјављује да ће Трампу упутити званичан позив да посети Србију и да је уверен да ће га он прихватити, а шеф дипломатије Ивица Дачић истиче да је избор новог председника „прилика за рестартовање наших билатералних односа”, Кајл Скот по други пут наглашава како се политика САД према Балкану и Србији неће мењати.

Скот је на скупу Америчке привредне коморе приметио да су се многи обрадовали Трамповој победи „из ината” и због наде да ће милијардер нешто променити у односима с Београдом.

„Не постоје показатељи да ће се десити промена политике у вези с независношћу Косова”, да ће се више радити на интеграцији Србије у ЕУ, као и да „нема разлога да верујемо да ће Доналд Трамп унети значајне промене у односу на Балкан”, поручио је амерички амбасадор.

Гостујући 9. новембра на РТС-у, на питање да ли се очекују промене генерално у спољној политици САД, одговорио је да мора да се види „како ће проћи овај прелазни период од обећања у кампањи до формалних изведби”, као и кога ће Трамп да ангажује као своје најближе људе и министре.

Да је, којим случајем, на председничким изборима победила Хилари Клинтон и да је настављена власт демократа, било би сасвим очекивано да Скот преноси овакве поруке. Али, овако, кад у Белу кућу улази републиканац Трамп, изјава америчког амбасадора могла би некима да звучи и преурањено.

Међутим, Скотова најновија порука не звучи нимало необично Ивану Вујачићу, бившем амбасадору Србије у САД. Он сматра да је амбасадор само одговорио на еуфорију која се дешава у нашој штампи.

„Ми засад сигурно нисмо високо на агенди Доналда Трампа (а шта ће бити, не зна се) и нормално је да амерички амбасадор даје такве изјаве, имајући у виду еуфорију која се овде десила, као да ће се не знам шта променити из фундамента – од „Трампе Србине, па надаље…”.

У уверењу да је Скот дао поменуту изјаву да би умирио јавност и казао да драматичне промене америчке политике неће бити, Вујачић указује да то може да се схвати на добар или лош начин. „Његово тумачење јесте да Америка остаје при својој стратегији подршке владама које иду ка ЕУ, и то је то”, каже он.

На наше подсећање да је нови амерички председник најавио да ће већ првог дана преузимања дужности чак повући САД из Споразума о транспацифичком партнерству и направити још неке друге велике заокрете и питање зашто онда не би могао и да промени досадашњу политику према Србији, Вујачић објашњава да је Трамп тиме хтео да каже да ће остати веран ономе што је говорио у току предизборне кампање, али да се „ми не налазимо у тој причи”.

Ипак је необично да амбасадор Скот прича о томе да се ништа неће мењати, мисли Слободан Јанковић из Института за међународну политику. Необично је, како каже, и да одлазећи председник Обама врши притисак на низ земаља да оне, док је он још званично председник, учине неке ствари у складу с интересима одлазеће администрације.

С тим у вези, подсећа и да је Обама отишао у Грчку и тражио да се уклоне препреке за пријем Македоније у НАТО. „У том смислу видим и ову изјаву актуелног америчког амбасадора да се неће мењати приступ Америке према Србији. Више је то неки притисак на нас да ми сад урадимо нешто што одлазећа администрација жели него што је реално. Ми тек треба да видимо каква ће заиста бити спољна политика Америке након доласка Трампа”, наглашава он.

Кад је реч о Скотовој тврдњи да не постоје показатељи за промену америчке политике у вези са независношћу Косова, каже да не гаји илузије да се та промена може догодити, али „у сваком случају, можемо да се надамо да се смањи притисак на Републику Српску и на односе Србије и РС”.

А то што се Скот оглашава баш у овом тренутку, по Јанковићу, више говори о „некој њиховој журби и нервози”.

Подсећајући и да Скот други пут наглашава да неће бити промена, Јанковић истиче да управо „то говори да постоји могућност промене”.

С друге стране, Невен Цветићанин, из Института за друштвених наука, оцењује да је реч о изјави професионалног, каријерног дипломате, „који је у дипломатском маниру указао да све велике силе не мењају нагло своју спољну политику и сондирају је у оквиру онога што се зове национални интерес”.

Упитан да ли је, ипак, неуобичајено да се амбасадор оглашава у тренутку када нови председник није преузео дужност, одговара да је тешко претпоставити да је он ту изјаву дао на своју руку, јер је америчка дипломатија толико уходана да ту нема простора за слободне стрелце.

„Ову изјаву не би требало ни преувеличавати, у смислу да он сам формира политику, независно од оних који су га делегирали, али је не треба ни потцењивати, у смислу да она нема никакву вредност”, наглашава Цветићанин и додаје: „Док се не види нова политика, на снази су инструкције које је амбасадор добио кад је долазио у Београд, а дипломате се руководе искључиво инструкцијама које добијају”.

С друге стране, подсећа да се америчка спољна политика не мења за 180 степени с новим председничким администрацијама.

„У Америци постоји такозвана дубока држава, оличена административним апаратом, који остаје без обзира на кровну председничку администрацију и тој дубокој држави, свакако, припада и Кајл Скот”, објашњава Цветићанин.

Међутим, уколико не можемо очекивати неке драстичне промене америчке спољне политике, можемо, како каже, очекивати различите акценте у тој политици, што ће зависити од личности државног секретара. Тренутно има неколико кандидата, од Мита Ромнија до Рудолфа Ђулијанија.

Али, коначно решење једначине америчке спољне политике добићемо, према његовом дубоком уверењу, ипак, у америчкој „дубокој држави”, у коју спадају и Пентагон и Стејт дипартмент и читав низ званичника који се не померају годинама.