Bauk kohabitacije kruži Srbijom

Nije tragedija za SNS ako ne pobedi naš kandidat, poručila je predsednica parlamenta Maja Gojković govoreći o predstojećim predsedničkim izborima. Za premijera Aleksandra Vučića, izgleda, jeste. On bi, kako je najavio, u slučaju izbora nekoga koga ne podržava, podneo ostavku.

Iako je naglasio da nije smak sveta izgubiti izbore, dodao je da, ako pobede Janković, Jeremić ili Šešelj, sledi „mrcvarenje i kohabitacija”. „Sasvim sigurno, u tom mrcvarenju neću sudelovati”, rekao je premijer za ovonedeljni zagrebački „Globus”, navodeći da kohabitacije može biti – ali bez njega.

„U takvim okolnostima nisu mogući dobri rezultati. Onda je bolje da odem sam”, dodao je Vučić. Na konstataciju novinara da je onda logično da se sam kandiduje, rekao je: „Ne, nego da dam sve od sebe da pobedi onaj koga mi odaberemo i koga mi podržimo.”

Poslednji put se u Srbiji govorilo o kohabitaciji 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima, a vlada zavisila od Ivice Dačića i njegovih socijalista. Lider SPS-a je najpre s dotadašnjim koalicionim partnerom i tadašnjim liderom DS-a Tadićem pokušao da se dogovori o koaliciji.

Boris Tadić, koji je imao iskustvo kohabitiranja sa Vojislavom Koštunicom kao premijerom, u izbornoj noći posle drugog predsedničkog kruga rekao je da postoji mogućnost još jedne kohabitacije, ali da on neće učestvovati u tome jer mu je „prošla kohabitacija bila dosta za ceo život”. Na pitanje „Politike” da li i dalje isto misli, to jest da li ima razumevanja za sadašnju Vučićevu poziciju, on odgovara da to nije isto.

„Prvo, ja sam lično bio predsednički kandidat i te 2012. godine, a Vučićeva izjava je licemerna jer on kaže da se neće kandidovati, a istovremeno kaže da se povlači ako ne pobedi kandidat SNS-a. Time praktično poziva glasače da glasaju za ili protiv njegove premijerske funkcije. Drugim rečima, od predsedničkih izbora pravi praktično referendum za njegovu premijersku funkciju”, kaže Tadić, sada predsednik Socijaldemokratske stranke.

Druga razlika je, prema njegovim rečima, u tome što bi 2012. kohabitacija značila suživot sa političkim opcijama koje su suprotne političke i vrednosne orijentacije.

„U Srbiji se vlast menja uvek na predsedničkim izborima, to jest pobeđuje ona politika koju su građani neposredno izabrali na predsedničkim izborima. To bi u ovom slučaju značilo pobedu nad nazadnom politikom ove vlasti i otvorilo šanse za promene. Stvari su 2012. bile obrnute”, ističe Tadić.

Profesor Milan Jovanović sa Fakulteta političkih nauka Vučićevu poruku vidi kao tipično motivacionu poruku upućenu biračkom telu. Očigledno je, kako kaže, da polako ulazimo u kampanju za predsedničke izbore i da se stranački štabovi uveliko pripremaju.

„Vezujući mandat premijera za pobedu naprednjačkog kandidata na predsedničkim izborima, on poručuje da, glasajući za kandidata koga on podržava, potvrđuju podršku njemu kao premijeru, to jest da birajući nekog drugog kandidata glasaju protiv njega i vlade koju predvodi. To je u neku ruku priprema referendumske atmosfere u izbornoj utakmici na proleće i najava da će premijer ozbiljno založiti popularnost koju uživa u biračkom telu za podršku kandidatu iza koga će stati on i SNS i, eventualno, koalicija okupljena u vladi”, ocenjuje Jovanović za „Politiku”.

Primećujući da u našoj realnosti kao da ne važi ono što piše u Ustavu o načinu kako je uređena država, filozof Vladimir Milutinović, urednik portala „Dvogled”, kaže da mu se čini u ovom slučaju kao da Vučić želi da nam kaže da ono što zvanično važi – ne važi.

„To mi liči na Vučićev voluntarizam, da on određuje pravila umesto da su ona određena Ustavom. Po Ustavu su ovo dve nezavisne funkcije, ali kao da važe neka neformalna pravila. Otprilike, da samo jedan čovek odlučuje ili neko ko je sa njim povezan, i ako nemamo tu mogućnost da jedan odlučuje, onda nastaje neka vanredna situacija, odmah se raspisuju neki vanredni izbori”, kaže Milutinović.

On ocenjuje da je premijerov dosadašnji način govora o predsedničkim izborima – ironija, pa zaključuje da je i ova priča o ostavci i kohabitaciji u tom tonu. A zapravo govori da je uveren u pobedu i da je jedino moguće da pobedi.

„Čak to podvlači time da ako on ne pobedi, onda se sve ruši. A tabloidi to podvuku na svoj način...”, dodaje Milutinović.

O mogućnosti da eventualno sa Andrićevog venca opozicija opstruira rad vlade, prof. Jovanović kaže da je naš predsednik „slab” šef države, bez ustavnih instrumenata da stvara veće formalne probleme vladi (vlada je u našem sistemu aktivni deo egzekutive). Samo mu neposredan izbor od strane građana daje političku moć da se suprotstavlja vladi.

„Ali, bez uporišta u parlamentu, on bi morao da ima dosta veštine da ometa rad vlade, a da pri tome ne dovede u pitanje svoju ustavnu poziciju”, napominje Jovanović, koji upućuje na dva naša iskustva sa kohabitiranjem. Milan Milutinović je, ističe, bio nevidljiv. Nije to ni bila kohabitacija, nego „hibernacija predsednika koga je tadašnji premijer Đinđić ostavio da vegetira na Andrićevom vencu da ne bi raspisivanjem izbora pocepao tadašnji DOS”.

Drugo iskustvo je Tadića i Koštunice. Sa mesta predsednika Republike Tadić jeste izazvao prevremene parlamentarne izbore, ali njegova tadašnja stranka je bila partner u vladi koju je vodio Koštunica.

„Meni se ne čini da bi sadašnja vlada sa stabilnom skupštinskom većinom morala preterano da brine ako u predsedničku fotelju zasedne neki kandidat van njihove političke grupacije. Naravno, to bi zahtevalo veštine, političkog takta, spremnosti na neku vrstu kompromisa u trouglu vlada – skupština – presednik republike, kako se ne bi dovelo u pitanje funkcionisanje sistema. U protivnom izlaz će biti prevremeni parlamentarni izbori”, ističe Milan Jovanović.

Karakteristika polupredsedničkih sistema

Kohabitacija je termin skovan za francuski model polupredsedničkog sistema i označava šefa države i vladu koji dolaze iz različitih političkih grupacija, navodi prof. Milan Jovanović. Predsednik Srbije nema ustavna ovlašćenja kao predsednik u klasičnim polupredsedničkim sistemima (ali je jedini funkcioner koga direktno biramo).