Otmica Ticijana

Vest da Italija traži slike iz Narodnog muzeja u Beogradu koje su posle Drugog svetskog rata donete u FNRJ na ime ratne reparacije, pojavila se još u decembru prošle godine.

Tada niko od ovdašnjih državnih organa, kao ni predstavnici Narodnog muzeja u Beogradu, nisu mogli da potvrde ove navode.

Pre nekoliko dana, stiže vest sa sličnim sadržajem. Italijanska agencija Ansa javila je da je „povedena istraga zbog osam remek dela koja se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu”, a koja su navodno deo kulturnog nasleđa Italije.

Informaciju je za naš list potvrdio Vrhovni sud u Beogradu, u koji je stigla zamolnica iz suda u Bolonji.

U zamolnici, koja je stigla još u novembru 2015. godine (!) piše da su slike koje se nalaze u Narodnom muzeju potencijalni predmet malverzacija do kojih je, kako se sumnja, došlo posle Drugog svetskog rata. Reč je o delima Ticijana, Tintoreta, Karpača, Venecijana i Spinelija.

Slike koje potražuje Italija dospele su u Narodni muzej 1949. godine, vode se kao Reparaciona zbirka, ali reč je o prevari koju je tih godina organizovao kontroverzni jugoslovenski antikvar Ante Topić Mimara.

Pri Vojnoj misiji FNRJ u Berlinu, Mimara je pravio spisak dela koja su tokom rata navodno opljačkana i odneta iz Jugoslavije.

Zahvaljujući svojoj supruzi Viltrud Mersman koja je radila u sabirnom centru u Minhenu, gde su spiskovi stizali, u Beograd je vraćeno 166 dela.

Prošle godine u Parizu je objavljen „Katalog Gering” u kome su popisana dela koje je posedovao ovaj bliski Hitlerov saradnik. U ovom katalogu nalaze se i dela iz Reparacione zbirke Narodnog muzeja u Beogradu.

Narodni muzej predstavljao je dela italijanske umetnosti u Bariju i Bolonji 2004. i 2005.

Nejasno je zašto italijansko tužilaštvo reaguje sada, deset godina posle ove izložbe?

I zašto ovih dana i Narodni muzej, i Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo kulture i ministar spoljnih poslova govore da ništa ne znaju o zahtevu Italijana? Kako niko ništa ne zna kad je u Vrhovni sud zamolnica stigla još pre godinu dana?!

Ćutanje i iznenađenost neće usporiti ovaj proces.

Da li su po istom principu problematična i dela koja se nalaze u Hrvatskoj, u muzeju Mimare, takođe je pitanje koje se ovih dana čuje u javnosti. Upiranje prsta u Hrvatsku nam neće pomoći da rešimo naš problem. Moramo da obezbedimo vrhunsku diplomatiju i vrhunske advokate.

Narodni muzej i treba da pokazuje ova dela sa celokupnom istoriografijom, kako bi svet video da ih čuvamo i o njima brinemo.

Isto važi i za zbirku Šlomovića. Jer, naslednici Ambroaza Volara čiji je Šlomović bio sekretar, takođe traže da Srbija vrati 360 slika koje navodno pripadaju njima, a nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu.