Budžet demantovao premijera

Budžet, koji je skrojio ministar Dušan Vujović, na nekoliko mesta demantuje tvrdnje premijera Aleksandra Vučića.

Tek što je predsednik vlade najavio da će u drugoj polovini godine porez na zarade biti smanjen, u parlament je stigao predlog državne kase koji to opovrgava. Plan je da prihodi po ovom osnovu u 2017. godini budu veći za 10 milijardi dinara, što znači da ministar finansija ne računa na smanjenje poreza na zarade.

Još jedna stavka u državnoj kasi u suprotnosti je sa Vučićevim izjavama. Premijer prognozira da će rast privredne aktivnosti dogodine iznositi 3,5 do četiri odsto. Budžet, neka vrsta Svetog pisma vladine ekonomske politike, skrojen je na pretpostavci da će privredni rast dogodine iznositi tri odsto.

Premijer je izjavio i da je ovim dokumentom planiran „najniži predviđeni deficit u istoriji države Srbije”. Manjak u republičkoj kasi projektovan je na 1,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i nema sumnje da je takav rezultat impresivan. Sa tim će se složiti i MMF i Fiskalni savet, koji nisu tako blagoglagoljivi kada je o srpskoj ekonomiji reč, jer je do pre nekoliko godina minus u našoj kasi bio najveći u Evropi. Ali, nije tačno da je deficit za 2017. godinu rekordno nizak. Jer je 2005. godine državna blagajna bila u suficitu 1,2 odsto. Istina, taj plus bio je rezultat vanrednih privatizacionih prihoda, ali u tabeli koja je svima javno dostupna na internet stranici Ministarstva finansija – nema napomena. Vidi se samo konačan rezultat.

Ministar finansija potvrdio je pre nekoliko dana tvrdnju premijera Vučića o istorijski niskom deficitu, ali je i nehotice izneo pod kojim uslovima je premijer u pravu. Ako se od ukupnog deficita oduzmu rashodi koje država plaća na ime garantovanih zajmova javnih preduzeća, onda manjak u kasi iznosi svega 0,6 odsto BDP-a. Te 2005. godine vlada premijera Vojislava Koštunice parlamentu je prosledila budžet u kome je planirani deficit bio 1,2 odsto. Vujović je, dakle, planirao dvostruko bolji rezultat. Međutim, ukoliko zaista želi da uđe u istoriju, na kraju 2017. godine Srbija će morati da ima suficit u budžetu – veći od 1,2 odsto. Računa se samo realizacija, a ne plan.

Ministar finansija odlično zna da ni višak u budžetu nije uvek dobar. I sam je pre nekoliko dana izjavio da mu nije cilj da ima suficit jer ne želi do te mere da steže kaiš privredi.

Kada je o rezultatima reč, mora se priznati da su oni i ove i prošle godine bolji od očekivanih. I kada je reč o budžetskom deficitu i kada je reč o očekivanoj stopi privrednog rasta, stvarnost je bila bolja od plana. I tome treba odati priznanje.

Ali, treba reći i to da rast od tri odsto nije „decenijski uspeh”, niti je „dvostruko veći od privrednog rasta Nemačke”. Brojke su to. Sa njima nema diskusije.