Kralj komedije i kraljica drame

16. MARAKEŠ

Marakeš – Ko god da pomene filmsku komediju u Maroku, obavezno izgovori: Abderauf! Ovo je ime filmskog lika legendarnog marokanskog glumca Abderahima Tunsija, koji je zasmejavao generacije i generacije ovdašnje publike čineći je srećnom i veselom, zenite svoje popularnosti dostigao sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a onda – kako to često biva, pao pomalo u zaborav tokom devedesetih, sve do skorašnjeg velikog povratka na filmski i televizijski ekran.

Međunarodni filmski festival u Marakešu potrudio se da se oduži ovom „kumu moderne komedije” na najbolji mogući način. Abderahima Tunsija, voljenog Abderaufa, dočekalo je gromkim pozdravima oko dve hiljade ljudi na trgu Đema el Fna, a sinoć mu je na velikoj sceni Kongresnog centra svečano uručena i „Zlatna zvezda” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. U njegovu čast prikazana su i njegova dva poslednja filma u kojima igra glavnu ulogu – „Madžid” iz 2010. i „Moj ujak”, film proizveden u Maroku ove godine.

Kao komičar Abderauf je najsličniji našem nezaboravnom Čkalji. Majstor komične mimike i gega, „izumitelj” onog što se zove „one man show” u Maroku. U rodnoj Kazablanki, u kojoj je stasavao kao glumac i bio zatvaran od strane kolonijalnih francuskih vlasti, još početkom šezdesetih godina prošlog veka kreirao je taj svoj nezaboravni i dugovečni burleskni lik zbog kojeg je odavno obezbedio mesto u večnosti.

– Kostim je stvorio Abderaufa. Igrao sam naokolo u različitim kostimima, a onda sam pronašao jedan koji me je posebno inspirisao da stvorim lik pravog idiota. Onda sam tome dodao i poseban glas i specifičnu mimiku i tako se rodio moj Abderauf – objašnjava danas Abderahim Tunsi, nasmejan pred svojom voljenom publikom i okružen u Marakešu svojim brojnim unucima.

Na slično euforičan prijem od strane marokanske publike nailazi i pojava legendarne glumice Fatime Harandi koju svi zovu jednostavno – Rauija i sa ogromnim poštovanjem prihvataju njeno učešće u ovogodišnjem zvaničnom žiriju. Nedavno, Rauija je dobila i Nacionalnu filmsku nagradu Maroka, ali i nagradu za najbolju glumicu na festivalu u antičkoj Kartagini u Tunisu (Kartaž), gde je, kako kaže, sa ponosom predstavljala svoju zemlju.

Rauija je moćna dramska glumica. Kaže da to nije bio njen izbor, već izbor reditelja koji su je toliko mnogo puta angažovali u svojim dramama, u kojima je igrala uvek pomalo čudne ženske likove zbog kojih ju je publika i zavolela. Za Fatimu Harandi umetnost je injekcija koja je održava u životu. Na pitanje marokanskog novinara da li joj je glumačka karijera dovoljna da sastavi kraj sa krajem, Rauija je odgovorila:

– Ono što mi treba od umetnosti to je da mi pruži duhovnu hranu. Imala sam tokom godina još jedan posao i sada sam u penziji, tako da imam šta mi treba za svakodnevni život. Ali, umetnost je kiseonik za mene i hvala bogu što je moja „devijantnost” postala umetnost. Imala sam problematično detinjstvo, mogla sam da postanem skitnica, ali me je srećom umetnost pronašla i omogućila da nastavim život. Ja sam vam kao neko ko ima astmu pa mu je očajnički potreban kiseonik. Moram da budem stalno na sceni ili na filmskom setu. Gluma je moja terapija!

Uz Abderaufa i Rauiju, još mnogo je marokanskih zvezda svih generacija ovih dana u Marakešu. Prisutno je i mnogo marokanskih filmskih reditelja koji razmenjuju iskustva sa svojim inostranim kolegama. Jedan od njih je i Asim Nabasi, reditelj ovde viđenog filma „Moj ujak” sa Abderaufom, koji otkriva da priprema marokansko-špansko-portugalski film, istorijsku dramu o Sajidi Al Hura, prvoj ženi vladaru u Maroku. Sajida je zbog saveza i saradnje sa turskim piratom Barbarosom ostala poznata i kao „piratska kraljica”, koju je sredinom 16. veka sa vlasti zbacio sopstveni sin.

Asim Nabasi kaže da je priča za ovaj film zasnovana na romanu Bahira Damuna i da će u dobroj meri otkloniti stereotipe koji postoje o arapskim ženama, da ima nameru da film snimi na engleskom jeziku zbog učešća velikog broja inostranih glumaca i da će projekat početkom 2017. biti i zvanično predstavljen kao koprodukcija od strane Filmskog centra Maroka.

Stiglo i 16 američkih producenata

„Jeste, tačno je, stigli su!”, potvrđuje za „Politiku” Amin Tazi Hemida – jedan od čelnika nadaleko čuvenog marokanskog „Atlas studija” koji se proteže pustinjom nadomak Uarzazata – vest da je, unapred nenajavljeno, u Marakeš stigla i američka delegacija od 16 filmskih producenata, među kojima su i predstavnici „Foksa” i „HBO”.

– Sve smo im pokazali i sjajno smo ih nahranili, a tek sada ćemo da vidimo kakve će ugovore ponuditi. I da li će ponuditi, kaže Hemida.

Američki producenti išli su u razgledanje terena kakvih u Maroku ima u izobilju, ali će se i zadržati na samom festivalu na kojoj je najmnogoljudnija delegacija iz Rusije. Trenutni rezultat je 23 prema 16 u korist Rusa.