Nema novih dokaza o sistemskom korišćenju dopinga u Rusiji

Pažljivim čitanjem drugog izveštaja nezavisnog istražitelja Ričarda Meklarena, kojeg je angažovala Svetska antidoping agencija, uočava se da on ne sadrži nove dokaze da su ruski sportisti sistematski koristili doping pod okriljem ruske države da bi unapredili svoje rezultate.

I optužbe su, dakle, iste.

Brojke su, ipak, veoma poražavajuće. Sedmomesečno proveravanje sumnji da su ruski sportisti bili povlašćeni zbog sistematske, centralizovane i institucionalizovane manipulacije antidoping kontrole i prikrivanja pozitivnih nalaza. Prema Meklarenu, koji to potkrepljuje s 1.166 dokumenata, od 2011. godine više od 1.000 ruskih sportista koristilo je doping pod pokroviteljstvom države.

Među njima je 15 osvajača olimpijskih medalja u Londonu 2012. godine, od kojih je 10 već vratilo odličja, četvoro učesnika Svetskog atletskog prvenstva u Moskvi 2013. čiji su uzorci za kontrolu bili zamenjeni, pa se sada sprovode novi testovi, dvojica osvajača četiri olimpijske medalje na Zimskim igrama u Sočiju 2014. kao i dve hokejašice (srebro) koji su imali „fiziološki nemoguću” količinu soli u organizmu, dok su na poklopcima bočica s B uzorcima 12 osvajača medalja imali sumnjive ogrebotine s unutrašnje strane…

I na Paraolimpijskim igrama u Sočiju 2014. bilo je sumnjivih stvari. Četvoro osvajača medalja uhvaćeno je u dopingu, a utvrđeno je i da je neko „petljao” s nalazima 12 sportista koji su osvojili medalje.

Na osnovu toga Meklaren je zaključio da je Moskovska laboratorija štitila dopingovane ruske sportiste zahvaljujući uspostavljenom sistemu koji je diktirala država (1), da je laboratorija u Sočiju razvila jedinstven sistem zamene uzoraka da bi omogućila dopingovanim sportistima da nastupe na Zimskim igrama (2) i da je Ministarstvo sporta diktiralo, kontrolisalo i nadziralo manipulaciju s testiranim uzorcima ili njihovu zamenu, uz aktivnu podršku ruske tajne službe (FSB), nacionalnog centra za sportske pripreme i laboratorija u Moskvi i Sočiju (3)!

Sve to su podaci kojima se bavi svetska štampa, ali i previđa konstataciju iz Meklarenovog izveštaja da za broj od „1.000 dopingovanih ruskih sportista” ne postoji 1.000 dokaza, odnosno pozitivnih uzoraka, već samo tvrdnja da je u Rusiji između 2012. i 2015. nestalo 643 testiranih uzoraka iz 30 sportova pozitivnih na doping…

Mediji u Rusiji citiraju i neke Meklarenove navode koje je malo ko na zapadu i primetio.

TASS navodi reči Ričarda Meklarena, koji je istakao da je Rusije u poslednje vreme učinila mnogo na reformisanju antidoping sistema:

„Video sam mnogo pozitivnih momenata posle objavljivanja prvog dela izveštaja. Mnogi od onih koji su bili uključeni u manipulacije više ne rade na tim mestima. Takođe, pozitivno ocenjujem postavljanje Vitalija Smirnova (Prim: počasni predsednik Olimpijskog komiteta Rusije) na mesto rukovodioca nezavisne komisije za borbu protiv dopinga”.

Posle objavljivanja drugog dela ovog izveštaja među prvima se oglasio potpredsednik Olimpijskog komiteta Rusije Stanislav Pozdnjakov.

„Iz onoga što sam danas video – ništa novo. Sve te optužbe i tumačenja su reč jednog čoveka. Svejedno, potrebno je da se dokumenti detaljno prouče. Neobično je što u dokumentu nema konkretnih imena i prezimena” rekao je Pozdnjakov za TASS…

Traži se forenzička analiza nalaza VADA

Dan pre no što je Ričard Meklaren objavio svoj završni izveštaj TASS je preneo izjavu Svetlane Petrenko, portparola Ruskog istražnog komiteta koji se bavi kriminalnom stranom povrede antidoping pravila. Petrenkova je rekla da je u sklopu istrage obavljeni razgovori s više od 60 sportista među kojima su i Tatjana Černova, Olga Kaniskina, Ana Čičerova i Tatjana Belobradova. Ruski istražni komitet je naložio da se obavi i „hemijska forenzička analiza” doping nalaza Svetske antidoping agencije koji su navedeni u Meklarenov izveštaju i to na osnovu metoda koje je preporučila VADA.

Isinbajeva odustala, Šljahtin predsednik VFLA

Svetska rekorderka u skoku motkom Jelena Isinbajeva, koja je atletsku karijeru završila 21. avgusta, dan pošto je izabrana za člana Sportske komisije MOK, odustala je od trke za mesto predsednika Sveruskog atletskog saveza (VFLA) uoči izborne sednice. Razlog je – sukob interesa. Isinbajeva je dan ranije imenovana za predsednika Nadzornog odbora nove Ruske antidoping agencije (RUSADA) koja bi trebalo da radi transparentno, u skladu s propisima Svetske antidoping agencije (VADA).

Ostavši bez najopasnijeg rivala Dmitrij Šljahtin, koji je početkom godine na mestu predsednika VFLA zamenio kažnjenog Valentina Balahničeva, dobio je novi mandat, ali ne lako. U prvom krugu Šljahtin je dobio 32 glasa, javio je „INTERFAKS”, njegov prvi saradnik generalni sekretar Vladimir Butov 25, a olimpijski šampion u skoku uvis iz 2008. Andrej Siljnov 16. Uoči drugog kruga od kandidature je odustao Butov, a Šljahtin je izabran s pet glasova više od Siljnova – 36:31...

VFLA će u novom olimpijskom ciklusu imati četiri potpredsednika. Pored Andreja Siljnova, to su Jurij Borzakovski, glavni trener reprezentacije Rusije i olimpijski šampion na 800 m iz 2004, Marina Kupcova, vicešampionka sveta u skoku uvis iz 2003. i Julija Tarasenko, višestruka šampionka Rusije na 400 m.