Nečujnih pola veka HE „Bajina Bašta“

Bajina Bašta – Sasvim nezapaženo u javnosti proteklo je nedavno obeležavanje 50 godina rada Hidroelektrane „Bajina Bašta“, najvećeg hidroenergetskog objekta na reci Drini koji upravo u ovoj godini beleži proizvodne rekorde.

Očekivanja su bila da će se glas o poluvekovnom jubileju ovako značajnog objekta jače čuti, ne zarad svečarenja, već da se proizvodnja i stvaranje istakne iznad minornih dešavanja kojima je javnost često preokupirana.

Ali, pola veka proizvodne tradicije obeleženo je, maltene, nečujno. – Jubilej HE „Bajina Bašta“ smo obeležili skromno, takve su prilike. Pozvali smo predstavnike EPS-a, lokalne izvođače s kojima sarađujemo, a stranih gostiju nije bilo – kratko nam je rekao Radisav Matić, direktor za proizvodnju „Drinsko-limskih hidroelektrana“ u čijem je sastavu ova elektrana.

Uz to, nezvanično smo doznali da je bilo i mišljenja da jubilej u ovim prilikama ne treba ni obeležavati, te da je, naposletku, sve oko tog skromnog programa izvučeno „na mišiće“.

A pre tačno pola veka, kad je Drina ukroćena, pa uz sigurno snabdevanje strujom razvoj celog kraja krenuo, početak rada ove hidrocentrale doživljavan je kao posao od najvećeg državnog značaja. O tome govori podatak da je, po završetku petogodišnje gradnje tog objekta na Perućcu s branom visokom 90 i dugačkom 450 metara, lično Josip Broz 27. novembra 1966. pritiskom na dugme označio početak njenog rada. Pamti se da je na izgradnji te centrale bilo zaposleno 22 inženjera i 45 tehničara, 65 poslovođa, 300 radnika mašinske i elektrostruke, 350 tesara, 140 armirača, 125 minera, 90 betoniraca, 30 zidara i oko 550 nekvalifikovanih, dok je na montaži opreme i drugim radovima bilo angažovano oko 700 radnika i tehničkog osoblja.

U isporuci struje našem elektroenergetskom sistemu odavde se 1982. godine ovoj protočnoj HE pridružila i reverzibilna hidroelektrana sa sopstvenom akumulacijom, gde se višak vode Drine penje uz planinu. Milijarde kilovat-sati iz ovog kraja uvek su čuvale stabilnost sistema, a u ovoj godini jubileja ostvaren je i proizvodni rekord: tokom marta HE „Bajina Bašta“ proizvela je rekordnih 263,7 miliona kilovata, što je najveća mesečna proizvodnja za pola veka rada. Tome je, nema sumnje, doprinelo podmlađivanje postrojenja, obavljeno od 2009. do 2013: revitalizacija sva četiri agregata hidroelektrane, čime joj je značajno povećana snaga i produžen radni vek, što je EPS, uz korišćenje povoljnog nemačkog kredita, koštalo ukupno 77 miliona evra. Pamti se da su Nemci prilikom posete HE „Bajina Bašta“ istakli da je ovo bio jedinstven projekat, jer nije bilo produženja rokova niti primedbi na kvalitet izvedenih poslova.

Sve se to složilo da ove godine dođe do proizvodnog rekorda.