nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Teška je bez poezije noć na zemlji

Istorijski arhiv Beograda, povodom pola veka stvaralaštva Tanje Kragujević, priredio je izložbu „Vratio se Volođa“, po naslovu pesnikinjine prve knjige koja je objavljena 1966.
Тања Крагујевић са Десанком Максимовић (1973) (Фото Стеван Крагујевић)

Povodom pola veka stvaralaštva Tanje Kragujević (1946), Istorijski arhiv Beograda priredio je izložbu „Vratio se Volođa”, po naslovu pesnikinjine prve knjige koja je objavljena 1966. Autor izložbe, na kojoj su se našli dokumenti, nagrade, knjige sa posvetama pisaca, pokloni, fotografije, jeste Isidora Stojanović, viši arhivista. Izložbu je otvorio prof. dr Bojan Đorđević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Izložena dokumenta, predstavljena na 18 panoa i u deset vitrina, obuhvataju sve segmente života i rada Tanje Kragujević. Poseban deo izložbe posvećen je njenim roditeljima, čuvenom srpskom fotografu Stevanu Kragujeviću, dugogodišnjem saradniku „Politike”, i majci Lepi, i predstavljena je njihova zaostavština u okviru Legata porodice Kragujević. Posebnost ove izložbe predstavlja album fotografija od Tanjinog rođenja do njene udaje za Vasilija Vince Vujića 1974. godine.

Tatjana Kragujević Vujić rođena je u Senti, u porodici Stevana i Lepe Kragujević. Objavila je više od dvadeset knjiga poezije i eseja. Dobitnica je značajnih književnih priznanja, počev od „Brankove nagrade” za knjigu „Vratio se Volođa”, preko nagrade „Isidora Sekulić” za esej i kritiku „Mitsko u Nastasijevićevom delu”, do nagrade „Desanka Maksimović”, za ukupan doprinos srpskoj poeziji.

Poezija Tanje Kragujević zastupljena je u više srpskih i inostranih antologija i zbornika. Njene pesme prevedene su na nemački, engleski, francuski, španski, mađarski, holandski, bugarski, makedonski, ruski, beloruski, italijanski, slovenački, poljski, japanski i grčki jezik. Pored pisanja poezije i eseja bavila se i priređivačkim radom i prepevima poezije. Radila je i kao urednik u izdavačkim kućama: „Narodna knjiga”, gde je kreirala ediciju „Alpha Lyrae”; „Agora”, u kojoj je bila urednik biblioteke „Arijel”; i „Književna opština Vršac”, gde je bila urednik biblioteke „Atlas vetrova”. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Zemunu.

Reči u poeziji Tanje Kragujević, naglašava Bojan Đorđević, tačne su i bremenite smislom. Ta tačnost potiče iz nečega što bismo mogli nazvati poštenjem i nepotkupljivošću. Kada je ispisala stih: „Zavoleh te iz života moja Muzo”, Tanja Kragujević je odredila i omeđila svoj pesnički korak. Omeđila ga je na način koji podrazumeva gledanje i slušanje, refleksiju i emociju, utisak i pamćenje. Podrazumeva taj poetički pristup i dijalog i prepiranje, sa sobom i drugima, sa prirodom i ljudima. Podrazumeva i dijalog sa sabesednicima, pesnicima koji se upisuju u njenu svest i njenu poeziju svojim glasovima stavljenim u novi kontekst. I na taj način pesnikinja je ispisivala svoje zbirke – od prve „Vratio se Volođa” (1966), preko onih iz sedamdesetih godina prošloga veka – „Nesan” i „Stud”, te onih koje su dugo spremane i onda se jedna za drugom pojavljivale onih olovnih godina s početka devedesetih: „Osmejak omčice”, „Divlji bulevar”, „Muška srma”, do onih koje su nedavno ukazale na nove potencijale „pevanja i mišljenja” Tanje Kragujević: „Hleb od ruža” i „Od svetlosti, od prašine”. O svim ovim menama i traganjima svedoči i izbor koji je pesnikinja, kao dobitnik nagrade „Desanka Maksimović” za 2015. godinu, sama sačinila – „Trn o svili”.

Zaostavština jednoga književnika i drugih kreativnih članova njene porodice, ističe Đorđević, može biti ne samo svedočanstvo o samome pesniku, već i kulturološki dokument prvoga reda, i zahvaljujući razumevanju i vanrednom trudu ljudi koji su priredili ovu izložbu, zaključio je Đorđević, sada se i svi posetioci mogu uveriti u tačnost stihova Tanje Kragujević: „Teška je bez poezije noć na zemlji“.

– Sigurna sam da je u moj stvaralački pogled ušao onaj ugao kamere mog oca koji je znao, usred mnoštva, ili burnih događaja koje je beležio, otkriti iznenađujuću posebnost. Počev od njegove prve umetničke fotografije – susret dvojice Jevreja i sodadžije Kapoša (1938), na senćanskoj ulici, kada je imao samo 16 godina – do one mnogo docnije, beogradske, sa staricom koja sa prozora vremešne zgrade razastire čistu mladost, hraneći golubove – koja je upravo objavljena na koricama moje nove pesničke zbirke – i niza drugih, uz koje sam rasla, taj pogled me je učio vlastitom pisanju. Jednako kao i topli, edukovani govor majke, svršenog studenta glume čuvene Visoke filmske škole, pod vođstvom Vjekoslava Afrića, a netom na prvom radnom zadatku spikera Radio Beograda. Moje dečje igre tako pamte „Jelečkinje, barjačkinje“, i dečaka Volođu, iz malenog dvorišta u Ulici Lole Ribara, u centru grada, ali i hodnike Radija, ili staru slagačnicu „Politike“ gde sam učila kako je važno na vreme otkriti, i čak i u olovu menjati greške u tekstu – seća se Tanja Kragujević.

Seća se i kada je bila saradnik u radio emisiji „Dobro jutro, deco”, imala je svoje skromne priloge, ali, u prolazu, sretala je Dragana Lukića, Baronijana Vartkesa, Batu Miladinovića, Nikolu Karaklajića .... U Domu pionira Beograda, u kojem je rasla, bila je čest gost i saradnik kultnih programa Donke Špiček. U Domu omladine osetila je draž različitosti tek stasalih pesničkih glasova. Na Filološkom fakultetu, u grupi za Opštu književnost, od najboljih, upila je virus čitanja i tumačenja književnosti. Sazrevala je sa prvim i bezmerno uzbudljivim predstavama Bitefa i Festa, veličanstvenim susretima jugoslovenskih i stranih pesnika na Kolarcu...

I još jedno sećanje Tanje Kragujević: „Kada bih velikog našeg pesnika Ivana L. Lalića zapitala: Kako ste? Odgovarao bi: Skromno. Putujući ovo svoje poluvekovno putovanje, uz tolike velikane, kako bih se i sama mogla osećati drugačije. Takvo je, uostalom, čovekovo mesto pod zvezdama. Ali, i praznično. Kakav ume biti poneki naš trenutak u vremenu”.

Komеntari1
72b06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja