Raskusurivanje u kablu po džepu korisnika

Kablovski operateri, za koje je Kopernikus kejbl netvork (KCN) otkupio autorska prava, moraće da plaćaju nadoknadu televizijama B 92, Prva i Hepi ukoliko žele da u svoje programe uvrste ove komercijalne kanale sa nacionalnom frekvencijom. O kojim je operaterima tačno reč juče nismo mogli da saznamo od direktora KCN Vladana Mitića. Prema informaciji iz medija, pod pretnjom da ostanu bez programa ovih televizija su korisnici „Ikoma”, „Radijus vektora” i „Jotela”, jer sa njima još nije postignut dogovor.

Kako je predviđeno u ponudi KCN u koju je „Politika” imala uvid operateri pored navedene tri nacionalne televizije na taj način će u svojoj ponudi sačuvati i tri kanala Kopernikus televizije i TV Partizan. Ali to će ih mesečno koštati jedan evro po korisniku, plus porez na dodatu vrednost. Krajnji rok je bio 25. novembar, a oni koji do tada nisu regulisali prava na emitovanje i ne isključe pomenute kanale iz svoje ponude rizikuju kaznu zatvora. Tako je bar upozorio KCN.

U saopštenju koje su potpisale televizija B 92 i Prva navedeno je da postoji mogućnost da „Ikom”, „Radijus vektor” i „Jotel”, kao i drugi kablovski operateri više ne emituju njihov program. Oni su objasnili i da im je cilj da se pravno reguliše korišćenje njihovog sadržaja „kao što je praksa u svim uređenim zemljama”.

Ovom odlukom javnost je zbunjena budući da su ove nacionalne televizije, kao i javni servisi, besplatno dostupni svima onima koji koriste sobnu antenu. Međutim, poznavaoci medijskih pravnih prilika napominju da ono što je besplatno u etru ne mora da bude besplatno i u kablu. Zakon o elektronskim medijima nije zabranio komercijalnim televizijama da naplaćuju kablovskim operaterima emitovanje svog sadržaja, već je to prepušteno tržištu da reguliše. Međutim, u slučajevima javnih servisa stvar je jasna. Prema ovom aktu RTS-a i RTV-a ne smeju da traže nadoknadu za svoje emitovanje od operatera, ali i kablovske kompanije su u obavezi da ih besplatno uvrste u svoju ponudu.

Ova odluka podigla je prašinu i na mnogim specijalizovanim forumima, čiji učesnici tvrde da će tako komercijalne televizije najviše naškoditi malim operaterima, koji su nešto nižim cenama pridobijali korisnike.

„Ukoliko potpišemo ovu ponudu, moraćemo da podignemo cenu naših usluga barem za 300 dinara. Na taj način ćemo izgubiti deo korisnika koji će za približan novac preći kod većih operatera”, jedna je od reakcija koja se može pročitati na forumima.

Da li SBB, koji je u vlasništvu američkog investicionog fonda KKR i na čijem je čelu bivši šef CIA Dejvid Petreus, kao vodeći kablovski operater u zemlji takođe plaća nadoknadu komercijalnim televizijama juče nismo mogli da saznamo od direktorke korporativnih komunikacija SBB Jovane Lukić.

„Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje. To je isto kao kada biste me pitali za platu. Jednostavno reč je o ugovorima koje mi sklapamo sa drugim licima”, kratko je kazala Lukićeva.

Na ovaj način zasigurno se nastavlja ukrupnjavanje na tržištu kablovskih distributera. Krajem septembra, SBB je objavio da je kupio „Ikom” a ovu trgovinu još nije odobrila Komisija za zaštitu konkurencije. Odluka se očekuje početkom naredne godine, odnosno po isteku četiri meseca od trenutka podnošenja zahteva za koncentraciju. Prema važećim propisima, dominantan položaj je dozvoljen, ali je zabranjena njegova zloupotreba.

Kablovsko-distributivni sistem „Kopernikus” kupio je prošle godine Radio Šid za 531.000 evra, iako je cena po kojoj je bila ponuđena kupcima iznosila je 6.928 evra. Zaposleni na tom radiju ovu odluku novih vlasnika objašnjavali su činjenicom da stanica ima svoj kablovski sistem sa 3.000 korisnika koji usluge plaćaju nešto više od 1.000 dinara. U žižu javnosti „Kopernikus” je dospeo i 2011. kada je SNS od njih zakupio kanal za predizbornu kampanju. Tada su i poznavaoci medijskih prilika prognozirali da će, posle dolaska naprednjaka na vlast, „Kopernikus” postati vodeći medij. Za sada to se nije desilo.