Раскусуривање у каблу по џепу корисника

Kабловски оператери, за које је Коперникус кејбл нетворк (КЦН) откупио ауторска права, мораће да плаћају надокнаду телевизијама Б 92, Прва и Хепи уколико желе да у своје програме уврсте ове комерцијалне канале са националном фреквенцијом. О којим је оператерима тачно реч јуче нисмо могли да сазнамо од директора КЦН Владана Митића. Према информацији из медија, под претњом да остану без програма ових телевизија су корисници „Икома”, „Радијус вектора” и „Јотела”, јер са њима још није постигнут договор.

Како је предвиђено у понуди КЦН у коју је „Политика” имала увид оператери поред наведене три националне телевизије на тај начин ће у својој понуди сачувати и три канала Коперникус телевизије и ТВ Партизан. Али то ће их месечно коштати један евро по кориснику, плус порез на додату вредност. Крајњи рок је био 25. новембар, а они који до тада нису регулисали права на емитовање и не искључе поменуте канале из своје понуде ризикују казну затвора. Тако је бар упозорио КЦН.

У саопштењу које су потписале телевизија Б 92 и Прва наведено је да постоји могућност да „Иком”, „Радијус вектор” и „Јотел”, као и други кабловски оператери више не емитују њихов програм. Они су објаснили и да им је циљ да се правно регулише коришћење њиховог садржаја „као што је пракса у свим уређеним земљама”.

Овом одлуком јавност је збуњена будући да су ове националне телевизије, као и јавни сервиси, бесплатно доступни свима онима који користе собну антену. Међутим, познаваоци медијских правних прилика напомињу да оно што је бесплатно у етру не мора да буде бесплатно и у каблу. Закон о електронским медијима није забранио комерцијалним телевизијама да наплаћују кабловским оператерима емитовање свог садржаја, већ је то препуштено тржишту да регулише. Међутим, у случајевима јавних сервиса ствар је јасна. Према овом акту РТС-а и РТВ-а не смеју да траже надокнаду за своје емитовање од оператера, али и кабловске компаније су у обавези да их бесплатно уврсте у своју понуду.

Ова одлука подигла је прашину и на многим специјализованим форумима, чији учесници тврде да ће тако комерцијалне телевизије највише нашкодити малим оператерима, који су нешто нижим ценама придобијали кориснике.

„Уколико потпишемо ову понуду, мораћемо да подигнемо цену наших услуга барем за 300 динара. На тај начин ћемо изгубити део корисника који ће за приближан новац прећи код већих оператера”, једна је од реакција која се може прочитати на форумима.

Да ли СББ, који је у власништву америчког инвестиционог фонда ККР и на чијем је челу бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, као водећи кабловски оператер у земљи такође плаћа надокнаду комерцијалним телевизијама јуче нисмо могли да сазнамо од директорке корпоративних комуникација СББ Јоване Лукић.

„Не могу да вам одговорим на то питање. То је исто као када бисте ме питали за плату. Једноставно реч је о уговорима које ми склапамо са другим лицима”, кратко је казала Лукићева.

На овај начин засигурно се наставља укрупњавање на тржишту кабловских дистрибутера. Крајем септембра, СББ је објавио да је купио „Иком” а ову трговину још није одобрила Комисија за заштиту конкуренције. Одлука се очекује почетком наредне године, односно по истеку четири месеца од тренутка подношења захтева за концентрацију. Према важећим прописима, доминантан положај је дозвољен, али је забрањена његова злоупотреба.

Кабловско-дистрибутивни систем „Коперникус” купио је прошле године Радио Шид за 531.000 евра, иако је цена по којој је била понуђена купцима износила је 6.928 евра. Запослени на том радију ову одлуку нових власника објашњавали су чињеницом да станица има свој кабловски систем са 3.000 корисника који услуге плаћају нешто више од 1.000 динара. У жижу јавности „Коперникус” је доспео и 2011. када је СНС од њих закупио канал за предизборну кампању. Тада су и познаваоци медијских прилика прогнозирали да ће, после доласка напредњака на власт, „Коперникус” постати водећи медиј. За сада то се није десило.