Gitara je ikona rokenrola

Maja Cvetković je još kao mala slušala metal, razmišljala šta li se to dešava iza bine na kojoj nastupaju njoj omiljeni muzičari i još tako malena bila rešena da joj životni poziv bude muzika.

Istina, počela je na gitari sa šest žica, a završila kao vođa grupe „I plej” i basista. Vidoja Božinović Džindžer iz „Riblje čorbe” udarao je u bubanj iako taj instrument nikada nije posedovao.

Maštao je da se pridruži bratu, čuvenom gitaristi Zoranu Božinoviću kao bubnjar, i da osnuju svoj bend. Život ga je, kako to obično biva, odveo na drugu stranu.

Nenad Pejović iz sastava „Kanda, Kodža i Nebojša” voleo je muziku i bio svestan da jedino za pevača nije rođen.

Gitara se nekako sama nametnula, a roditelji su mu na vreme skrenuli pažnju da muzika može da bude sastavni deo njegovog života sve dok su ocene u školi dobre.

– Kada sam bila četvrti, peti razred osnovne škole, slušala sam „Metaliku” i „Antraks”. Basista iz „Antraksa” i dan-danas mi je uzor. Moj pristup pesmi nešto je drugačiji nego muzičarima koji sviraju solo gitaru. Iako po zvuku nisam klasičan basista, imam dosta pedala, procesora... Ulaganju nikad kraja – priča u razgovoru za naš list Maja Cvetković iskreno priznajući da joj je čast što sedi u društvu Džindžera iz „Riblje čorbe”.

– Volela bih da dostignem ono što Džindžer ima, pa jedna „Ju grupa”... – kaže žena koja će u 2018. imati razloga da slavi kada sa članovima grupe koju je osnovala obeleži dve decenije rada.

Džindžer je u tu gitarsku priču krenuo nekako neobavezno, sa društvom iz kraja sa kojim je slušao muziku. I od neobavezne bubnjarske priče stigao je do muzičkog nivoa da može time i profesionalno da se bavi. To se, međutim, nije desilo.

– Brat me je pozvao da sviramo zajedno u „Pop mašini” 1976, ali se ona raspala. Pa se pojavila „Rok mašina”... Ali, nakon svega, završio sam tu gde jesam – kaže uz smeh priznajući da nije očekivao da će penziju dočekati kao muzičar.

Nenad Pejović je samouki gitarista, „skidao” je muziku sa ploča i koncerata. Godinama kasnije počeo je da nastupa po svim većim gradovima regiona.

– Nastupamo po klubovima. Sva ova dešavanja proteklih godina ostavila su traga. Ali, uvek postoji tih nekoliko stotina posvećenika koji se pojave na našim nastupima. Sreća pa je taj jezik muzike univerzalan – kaže Nenad.

Troje gitarista slažu se da je gitara simbol rokenrola ili, kako kaže Džindžer, muzička ikona, kao i da na srpskoj muzičkoj sceni ima vrlo dobrih gitarista.

– Kod nas nije talenat problem. Svaki čas, kao ni iz čega, pojavi se muzika koja privuče pažnju, a ja nemam pojma odakle. I to se dobra muzika pojavi. Nažalost, umesto da izvozimo talenat mi izvozimo ljude. Neki, na sreću, ipak, opstanu. Uprkos svemu – smatra Nenad Pejović.

Na pitanje koliko ko od njih ima gitara u svojoj kolekciji, Džindžer priznaje da ima mnogo.

– Ni sam ne znam koliko. Mnogo. One teže, naročito ako su od mahagonija, malo mi prave problem. Sviram na gitari koju sam nazvao po ćerki, Ivoni. To je kombinacija javora i mahagonija. Čovek koji mi pravi gitare sada planira da napravi jednu od močvarnog jasena koji je izuzetno lagan – kaže Džindžer.

Maja ima tri gitare. I mnogo pedala.

– Nemam običaj da menjam gitare tokom nastupa. Sviram na gitari „ibanez” koji ima najlepši vrat na svetu. Moj uslov svih uslova jeste da gitara bude lagana. Verovatno to ima veze sa mojom konstitucijom – ističe Maja Cvetković.

– Imam pet gitara iz različitih zemalja: Srbije, Kine, Amerike, Japana i Nemačke. Kod nas sam sasvim slučajno nabavio „framus”, ali uglavnom sviram „ibanez” i to je prva kopija „les pola”. To mi je najstarija gitara – kaže Nenad Pejović napominjući da nije bitno koliko gitara košta jer je daleko važnije da se muzičar srodi sa instrumentom, da bude stalno sa njim.

Naravno, sve troje beogradskih muzičara slažu se da nije loše imati dobar instrument koji samim tim iziskuje veći izdatak, ali, kako kaže Maja, za 20.000 dinara može da se kupi sasvim pristojna gitara.

– Ukoliko želite na viši nivo da se popnete, to onda košta oko 1.000 evra – ističe naša sagovornica

Za domaću muzičku scenu troje poznatih gitarista slažu se da, koliko god ponekad delovala sivo i depresivno, ipak odiše optimizmom.

– Na mladim bendovima je da se izbore za svoje mesto na našoj sceni. Recept za uspeh nemam, nemam ni predstavu šta bi trebalo raditi kako bi moglo od toga da se živi. Istina je da vrlo malo bendova može od muzike da živi. Mi smo visokotiražan sastav, ali neizvesnost je i kod nas velika. Publika je nemilosrdna – kaže Vidoja Božinović, dok Maja Cvetković dodaje kako na našoj sceni ima zaista dobrih muzičara, dobrih gitarista.

– Samo treba da istraju. U Srbiji sve ide tako sporo. Pa i internetu treba vremena – kaže uz smeh vođa „I pleja”.

Po mišljenju gitariste „Kande, Kodže i Nebojše”, muzička scena Srbije ostaće samoregulisana jer „nema nikakvog sistema”.

– A ostaće i opstati ljudi koje i dalje vodi ta muzička vatra – kaže Nenad Pejović koji će sa momcima iz grupe u ovoj godini objaviti živi album i držati koncerte po zemlji i regionu.