Eksplozija gripa

Umesto uz šampanj i vino, desetine hiljada sugrađana novogodišnje praznike su provele uz čaj i „ferveks”.

Zbog više od 16.000 osnovaca i srednjoškolaca sa ovom dijagnozom, ministar prosvete je naredio da se na dva dana odloži povratak u školske klupe.

Poslednji put je takva mera doneta novembra 2009. godine. Tada je svetom, a i Srbijom, vladala panika zbog svinjskog gripa, pa je tadašnji ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević proglasio epidemiju od opšteg državnog značaja.

Poslednji izveštaji „Batuta” govore da je do 8. januara 96.700 građana zbog gripa zatražilo pomoć lekara, ali je broj obolelih među odraslima sigurno daleko veći. Jer, mnogi su se odlučili za samolečenje ili pak ignorisanje simptoma.

Takvo junačenje sa ovim virusom, nažalost, često je prečica za vrlo ozbiljne komplikacije, pa i smrtni ishod.

Svima koji se ovih dana čude kako nas je grip desetkovao, infektolozi lakonski poručuju da smo zapravo samo zaboravili kako izgleda grip, koji hvata na prepad. Teško je pobeći virusu kakav je grip, koji je naziv dobio od francuskog glagola zgrabiti – agripper.

U pandemiji pre skoro sto godina, tokom 1918. i 1919. virus „španske groznice” je ubio 20 miliona ljudi, dvostruko više nego što je stradalo u Velikom ratu. U novije doba strah u kosti uterao nam je azijski, hongkonški, a zatim i meksički ili svinjski grip.

Naizgled, medicina zna sve o najopasnijem zimskom virusu, ali kada obori u krevet, virus influence pokaže koliko je i dalje moćniji od čoveka. Jer, grip može da ugrozi život ili trajno naruši zdravlje.

Ne postoji „stakleno zvono” ispod kojeg ćemo uspeti da se sklonimo i izbegnemo grip, niti od toga možemo zakloniti decu. Lekari tvrde da je jedina mera zaštite vakcina.

Iako je prošle godine vladalo nezapamćeno interesovanje za vakcinisanje, 243.000 obezbeđenih doza cepiva je predstavljalo samo „kap u moru” u odnosu na broj ampula potrebnih da se izbegnu komplikacije i smanji broj bolesnih.

Pre 20 i više godina ovu vakcinu je primalo skoro 400.000 ljudi, ali su u međuvremenu razne kampanje protiv vakcinacija i afere sa vakcinama poljuljale veru u najjače oružje savremene medicine.

Zbog karakterističnih simptoma, dijagnozu gripa mogu da „postave” i laici za medicinu. Jedino grip počinje kao grom iz vedrog neba – drhtavicom, jezom, glavoboljom, bolovima u svim kostima i koščicama, uz temperaturu.

Ponekad ljudi znaju čak da kažu tačan sat kada su osetili prve tegobe. Epidemiolozi napominju i da je opravdan strah da se u prepunim domovima zdravlja ne „pokupi” virus, pa kod lekara treba otići tek ako nam nije bolje ni posle pet-šest dana strogog mirovanja i lečenja.

Stručnjaci na osnovu iskustva kažu da sezona gripa u Beogradu traje oko četiri nedelje, a u Srbiji nedelju, dve duže... Ako je za utehu, pola smo prevalili.