Rusima u odsustvu, Srbima u Podgorici

Proteklo je tri meseca od parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, održanih 16. oktobra, koji bi uobičajeno protekli uz poneki incident i optužbe o lažiranju da se u predizbornoj tišini nije desilo dotad neviđeno hapšenje grupe od 20 ljudi iz Srbije koji su osumnjičeni da su planirali da izvrše terorističke akcije. I dalje je mnogo nedoumica o tome šta se dešavalo tih dana.

Crnogorsko tužilaštvo smatra da su Rusi, Eduard Vladimirovič Širokov (45) iz Čita i Vladimir Nikolajević Popov (36) iz Kurgana, zajedno sa srpskim državljanima, organizovali kriminalnu grupu od koje su tražili i ubistvo tadašnjeg premijera Mila Đukanovića. Crnogorska kancelarija Interpola je raspisala poternice za ruskim državljanima, ali i za srpskim Nemanjom Ristićem (43) iz Beograda i Predragom Bogićevićem (47) iz Kragujevca, osumnjičenim za dela terorizam u pokušaju i stvaranje kriminalne organizacije. Tužilaštvo tvrdi da je haos u izbornoj noći trebalo da počne ispred zgrade crnogorske skupštine – grupa protestanata koja bi se sukobila s policijom bila bi pod kontrolom Bratislava Dikića i političara iz Demokratskog fronta, čiji identitet tužioci još nisu otkrili.

Crnogorska vlast uredno se ubrzo ogradila ne dovodeći vlast u Srbiji u vezu sa ovim incidentom. Tri dana nakon hapšenja srpskih državljana, srpski premijer, pozivajući se na prikupljene obaveštajne podatke, na konferenciji za medije govorio je o akciji koja je imala „elemente inostranosti”, ne precizirajući o kojoj stranoj zemlji je reč. Nešto kasnije iz Podgorice je direktno prozvana Moskva. Naredbom za sprovođenje istrage, dvojica ruskih državljana – već pominjani Širokov i Popov – osumnjičeni su da su ključni nalogodavci i organizatori ekstremističkih grupa iz Srbije, koje su prema ranije dogovorenom planu trebale da nakon zaključenja izbora izazovu haos u Podgorici i Crnoj Gori. Na osnovu saradnje sa ruskom filijalom Interpola, objavljeni su i osnovni podaci Širokova i Popova – godina i mesto rođenja, kao i brojevi pasoša Ruske Federacije. Crnogorski mediji su došli do podataka da su ova dvojica Rusa pripadnici GRU, ruske vojne obaveštajne službe.

Jedan od osumnjičenih, Aleksandar Sinđelić iz Beograda, pod nerazjašnjenim okolnostima se našao pred istražnim organima Crne Gore i svedočeći izgleda sklopio sporazum sa tužiocem. O svim detaljima plana Sinđelić je govorio bez zadrške i izneo je, navodno, imena svih osoba iz Crne Gore i Srbije koje su bile uključene. Do tančina je ispričao kako su tekle pripreme, po čijem nalogu je angažovan i koliko je ljudi vrbovao. Otkrio je i detalje o nabavci oružja kao i kontakte s ruskim nacionalistima koji su bili organizatori operacije. Njega su ova dvojica Rusa, po tvrdnjama tužioca, vrbovali još kao dobrovoljca u sukobima u Ukrajini, a preko njega došli i do ostalih. Širokov i Popov zajedno sa jednom ženom, koja je očigledno služila kao maska, tokom septembra uglavnom su boravili u Beogradu, u odvojenim hotelima, a „sastanke sa plaćenicima koje su vrbovali za izvođenje terorističkih akcija u Crnoj Gori obavljali u parkovima i pojedinim restoranima”.

Crnogorski državni tužilac Saša Čađenović procenio je da Sinđelićev iskaz može da doprinese rasvetljavanju slučaja, a Viši sud u Podgorici usvojio je predlog tužilaštva pa Sinđelića čuvaju službenici Odeljenja za zaštitu ličnosti Uprave policije Crne Gore, kao i Mirka Velimirovića, koji je navodno prvi celu stvar „provalio” policiji.

Crnogorsko ministarstvo pravde je krajem novembra, po mehanizmu međunarodne pravne pomoći, zatražilo od kolega iz ruskog ministarstva pravde da se Širokov i Popov saslušaju po navodima iz naredbe o sprovođenju istrage. Istovremeno je od kolega iz Beograda, prema sporazumu Srbije i Crne Gore, zatraženo izručenje Ristića i Bogićevića. Izgledalo je tada da će saradnja na relaciji Podgorica–Beograd–Moskva dati rezultate i da će se razotkriti „izvođači radova” iz inostranstva, ali i njihovi saveznici iz Crne Gore. Ali, naprasno je prestala uobičajena službena komunikacija, Interpol Moskva nije Podgorici dostavio fotografije Širokova i Popova. Nema odgovora ni na informacije da je reč o dvojici aktivnih članova moćne ruskog GRU, niti demantija medijskih napisa da je četrdesetpetogodišnji Širokov već delovao u nekim sličnim operacijama na teritoriji Bugarske. Crnogorski specijalni tužilac je rekao da su fotografije za poternicu dobili uz pomoć srpske policije.

U decembru je crnogorska policija izdala crvene, međunarodne, poternice za dvojicom ruskih, ali i za dvojicom srpskih državljana. Srpska strana čekala je crnogorski zahtev za hapšenje i ekstradiciju. Iako je poternica za njima raspisana još u decembru, do poslednjeg trenutka bilo je neizvesno kada će biti uhapšeni.

„Raspisana poternica, koja je bila neuredna, dostavljena je Ministarstvu pravde na mišljenje bez odgovarajućih dokumenata, pa očekujemo da će postupak da se nastavi kad budu ispunjeni svi uslovi”, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović.

Bogićević je nedugo zatim, prošlog petka, uhapšen u Kragujevcu i stavljen u pritvor, a ovaj član Ravnogorskog pokreta je pred hapšenje rekao medijima da je „sve farsa i da će se na kraju videti ko je ko”. Nemanji Ristiću, koji je uhapšen po nalogu Specijalnog tužilaštva, nije određen pritvor, ostao je na slobodi uz obavezu da se redovno javlja policiji. Za vreme posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu, „zavetnik” Ristić, tada već pod poternicom iz Crne Gore, slikao se u društvu Sergeja Lavrova, a poznat je po tome što je protiv njega vođen postupak zbog pretnji smrću američkom ambasadoru Majklu Kirbiju, državnom tužiocu Zagorki Dolovac i direktoru B92 Veranu Matiću. Postupak je vodilo tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, a veštačenjem je utvrđeno da Ristić nije psihički sposoban da učestvuje u postupku pa mu je predložena mera obaveznog lečenja u psihijatrijskoj ustanovi.

U protekla tri meseca je od cele grupe šestoro oslobođeno, a njih 14 zadržano, sa Bratislavom Dikićem na čelu, bivšim komandantom Žandarmerije MUP-a Srbije, smenjenim pre nekoliko godina zbog raznih nedoličnih poteza, a inače predsednikom pre godinu dana osnovanog Patriotskog pokreta Srbije. Na sajtu ove organizacije piše da je Dikić doktor nauka, za užu naučnu oblast „krizni menadžment”, i da je doktorirao na Fakultetu za menadžment. On je u istrazi negirao svoju ulogu, protestovao zbog podmetanja dokaza, štrajkovao glađu, pa prestao. On i ostali osumnjičeni čekaju u zatvoru Spuž kod Podgorice podizanje optužnice i suđenje.

Crnogorski tužilac je rekao da zbog nesaradnje Moskve neće čekati unedogled, nego da će dvojici Rusa suditi u odsustvu i Srbima u prisustvu, čim spremi optužnicu, a sprema je ubrzano.

Tada će valjda biti mnogo jasnije šta se zapravo „kuvalo” u ovom slučaju.