Lečenje apoteka

„Što se krivo rodi, vrijeme ne ispravi”, pouka pravnika Valtazara Bogišića s kraja 19. veka aktuelna je i danas, bilo da je reč o zakonima, bilo o samom životu ili – apotekama. Tek kada je zavladao totalni haos u toj delatnosti, nadležni su se setili da treba uraditi dve stvari: doneti novi zakon u farmaceutskoj oblasti i zaustaviti dalje propadanja državnih apoteka.

Oba posla su sizifovska, jer se valja izboriti sa lošim posledicama dosadašnjih rešenja. Zahvaljujući zakasneloj pameti, apoteke ubuduće više neće moći da otvaraju harmonikaši, lekove nećemo nabavljati u lokalima veličine kioska, sa priučenim prodavcem, a apoteke neće biti načičkane jedna do druge. Tek sada nadležni su se setili da zakonom odrede razmak od 300 metara između apoteka, da nalože da u svakoj smeni lekove izdaje i preporučuje diplomirani farmaceut, da manji gradovi i sela ne smeju da budu ostavljeni bez apotekarske stanice sa osnovnim medikamentima... Neko će reći da je kasno, jer su atraktivne lokacije za otvaranje apoteka odavno zauzete. Očigledno da na profit ne utiče ni to što su lokali sa lekovima, pelenama, kozmetikom i bebi-igračkama nanizani kao perle u blizini bolnica i kliničkih centara. Ova praksa, da podsetimo, nastala je u vreme kada je bilo sasvim normalno da lekar iz državne bolnice rodbinu pošalje u obližnju apoteku po lek, ali i hirurški konac, kateter, gazu ili flaster, koje su građani morali da kupe sami. Nadležni tvrde da takve prakse više nema, ali apoteke u krugu bolničkih centara i dalje opstaju – da nemaju stalne kupce i tržište, vlasnici bi ih iselili na neku ledinu.

Prašinu je naročito podigao predlog da apoteku, ili tačnije, lanac apoteka, više ne bi mogao da poseduje proizvođač lekova, vlasnik veledrogerije, pravno ili fizičko lice koje je nosilac dozvole za stavljanje leka u promet. Ni pobrojani, ni njihove supruge, svastike, srodnici... Nisu nadležni zabrinuti zbog male apoteke „na ćošku” sa dobrodušnom apotekaricom, već se plaše uticaja sve moćnijeg lobija, onog koji snabdevaju apoteke, razvoze robu, otvaraju lance ovih lokala. Toliko su ojačali da bi mogli ustalasati tržište: izazvati nestašicu lekova, forsirati prodaju baš određenih medikamenata, a možda dođe dan kada će se i pitati ko treba da bude biran za ministra zdravlja! To su isti igrači koji stoje u redu da kupe posustale državne apoteke, samo ako država prizna tešku istinu da više ne može da ih spasava. Radna grupa tri ministarstva: državne uprave, finansija i zdravlja još nema rešenje za problem star 15 godina – kako da veledrogerijama i snabdevačima u 25 lokalnih samouprava vrate dug od 11 milijardi dinara. Dok oni sastanče, u nekim gradovima državne apoteke su već ponuđene u najam. Kome? Pa, istim privatnicima kojima se u zakonu sprema zabrana vertikalne integracije! Vrzinom kolu kraja nema.