Tri pisma iz Sarajeva otišla u Hag

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nakon što je Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu od trojice članova Predsedništva BiH nedavno zatražio pojašnjenja u vezi sa statusom bivšeg agenta Sakiba Softića, koji je bez odluke organa BiH zahtevao reviziju tužbe BiH protiv Srbije, stavovi iz Sarajeva, kako je najavljivano, otišli su u tri različita pisma.

Baš onako kako su u tri odvojena pisma od strane MSP u Hagu i zatražena.

Ne mogavši usaglasiti zajednički stav oko Softićevog statusa, zbog čega je prethodno i nastala cela zabuna, članovi Predsedništva BiH su juče na konsultativnom sastanku, zakazanom na zahtev predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića, dogovorili da svaki ponaosob Hagu dostavi svoje mišljenje.

Kad je reč o Softiću, zvaničnici iz RS tvrde da je to bivši agent – o čemu su Međunarodni sud pravde u Hagu i ranije obavestili – kao i da je zahtev za reviziju presude podnet vaninstitucionalno i neustavno, po samovolji bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića. 

Znajući odranije da o samoj reviziji i Softićevom statusu postoje dva sasvim suprotstavljena mišljenja, Ivanićevo i Izetbegovićevo, zanimljiv je, na neki način, i sam zahtev iz Haga prema kome se ne traži sednica i stav Predsedništva BiH prema tome, već mišljenje svakog od članova.

Dosta toga takođe ukazuje i na to da je Međunarodni sud pravde u Hagu u svim ranijim slučajevima najviše uvažavao stav predsedavajućeg Predsedništva BiH, što je u ovom slučaju Mladen Ivanić, čije je pismo juče ujutru putem izaslanika, kako je potvrđeno u njegovom kabinetu, predato u Međunarodni sud pravde u Hagu.  

Ivanić je pre nekoliko dana pojasnio da je u odgovoru između ostalog naveo da je Softićev mandat okončan 2007. godine presudom, da je Softić sam pismom imenovao dva zamenika, da nijedan zvaničan organ BiH nije doneo odluku o pokretanju revizije, nego ju je, nakon političke konsultacije unutar malog broja predstavnika Bošnjaka, doneo sam Softić.   

Imajući u vidu da je sud zatražio tri mišljenja, od kojih su Ivanićevo i Izetbegovićevo poznata i međusobno potpuno suprotstavljena, na važnosti možda dobija i stav Čovića, koji je ranije rekao je revizija tužbe BiH protiv Srbije „neverovatna politička greška” i da je ne treba pokretati.   

On je, međutim, upitan pre jučerašnjeg sastanka Predsedništva BiH kakav će konkretno biti njegov stav i kom je stavu bliži ako se budu slala tri različita pisma, rekao da ne može tako gledati i da „ne postoji bliži stav”, te da je njegov stav „najbliži BiH”. Ne uspe li se, dodao je Čović, na konsultacijama postići konsenzus, onda će i on biti primoran da uputi pojedinačno pismo Hagu, ali nije bio precizan šta će u tom pismu tačno pisati. 

Banjalučke „Nezavisne” bavile su se dokumentacijom koja se nalazi u arhivi na internet stranici MSP u Hagu iz koje, kako piše list, proističe kako za svaki pojedinačni zahtev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde u Hagu zvanični državni organ mora iznova imenovati agenta, bez obzira na to ko je bio agent tokom glavnog procesa. Takođe, navodi list, prva komunikacija u reviziji mora doći od strane zvaničnog državnog organa koji obaveštava sud o imenovanju agenta, te da je prema statutu i priručniku suda jasno da sud priznaje agenta tek kada se utvrde strane učesnice u sporu, a ne pre toga i to da bi agent ili pravni zastupnik mogao pristupiti Međunarodnom sudu pravde, on mora biti ovlašćen od strane vlastite države i mora uživati diplomatski imunitet u Holandiji.

Listi navodi i kako je dosadašnja praksa komunikacije suda sa vlastima BiH obavljana putem predsedavajućeg Predsedništva BiH.

„Svaki put kada je predsedavajući bio Srbin, donošene su odluke u korist Jugoslavije koje je jugoslovenski agent prihvatao. Međutim, nakon što bi se pozicija na čelu predsedništva promenila, osporavane su odluke koje su donesene u prethodnom periodu i sve bi počinjalo ispočetka, što je bio osnovni razlog zašto je postupak trajao neuobičajeno dugo”, navode banjalučke „Nezavisne”.