Три писма из Сарајева отишла у Хаг

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Након што је Међународни суд правде (МСП) у Хагу од тројице чланова Председништва БиХ недавно затражио појашњења у вези са статусом бившег агента Сакиба Софтића, који је без одлуке органа БиХ захтевао ревизију тужбе БиХ против Србије, ставови из Сарајева, како је најављивано, отишли су у три различита писма.

Баш онако како су у три одвојена писма од стране МСП у Хагу и затражена.

Не могавши усагласити заједнички став око Софтићевог статуса, због чега је претходно и настала цела забуна, чланови Председништва БиХ су јуче на консултативном састанку, заказаном на захтев председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића, договорили да сваки понаособ Хагу достави своје мишљење.

Кад је реч о Софтићу, званичници из РС тврде да је то бивши агент – о чему су Међународни суд правде у Хагу и раније обавестили – као и да је захтев за ревизију пресуде поднет ванинституционално и неуставно, по самовољи бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића. 

Знајући одраније да о самој ревизији и Софтићевом статусу постоје два сасвим супротстављена мишљења, Иванићево и Изетбеговићево, занимљив је, на неки начин, и сам захтев из Хага према коме се не тражи седница и став Председништва БиХ према томе, већ мишљење сваког од чланова.

Доста тога такође указује и на то да је Међународни суд правде у Хагу у свим ранијим случајевима највише уважавао став председавајућег Председништва БиХ, што је у овом случају Младен Иванић, чије је писмо јуче ујутру путем изасланика, како је потврђено у његовом кабинету, предато у Међународни суд правде у Хагу.  

Иванић је пре неколико дана појаснио да је у одговору између осталог навео да је Софтићев мандат окончан 2007. године пресудом, да је Софтић сам писмом именовао два заменика, да ниједан званичан орган БиХ није донео одлуку о покретању ревизије, него ју је, након политичке консултације унутар малог броја представника Бошњака, донео сам Софтић.   

Имајући у виду да је суд затражио три мишљења, од којих су Иванићево и Изетбеговићево позната и међусобно потпуно супротстављена, на важности можда добија и став Човића, који је раније рекао је ревизија тужбе БиХ против Србије „невероватна политичка грешка” и да је не треба покретати.   

Он је, међутим, упитан пре јучерашњег састанка Председништва БиХ какав ће конкретно бити његов став и ком је ставу ближи ако се буду слала три различита писма, рекао да не може тако гледати и да „не постоји ближи став”, те да је његов став „најближи БиХ”. Не успе ли се, додао је Човић, на консултацијама постићи консензус, онда ће и он бити приморан да упути појединачно писмо Хагу, али није био прецизан шта ће у том писму тачно писати. 

Бањалучке „Независне” бавиле су се документацијом која се налази у архиви на интернет страници МСП у Хагу из које, како пише лист, проистиче како за сваки појединачни захтев за ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу званични државни орган мора изнова именовати агента, без обзира на то ко је био агент током главног процеса. Такође, наводи лист, прва комуникација у ревизији мора доћи од стране званичног државног органа који обавештава суд о именовању агента, те да је према статуту и приручнику суда јасно да суд признаје агента тек када се утврде стране учеснице у спору, а не пре тога и то да би агент или правни заступник могао приступити Међународном суду правде, он мора бити овлашћен од стране властите државе и мора уживати дипломатски имунитет у Холандији.

Листи наводи и како је досадашња пракса комуникације суда са властима БиХ обављана путем председавајућег Председништва БиХ.

„Сваки пут када је председавајући био Србин, доношене су одлуке у корист Југославије које је југословенски агент прихватао. Међутим, након што би се позиција на челу председништва променила, оспораване су одлуке које су донесене у претходном периоду и све би почињало испочетка, што је био основни разлог зашто је поступак трајао неуобичајено дуго”, наводе бањалучке „Независне”.