Balkanski fitilji

„Ministri spoljnih poslova i lideri velikih evropskih država izgubili su interes da pomažu zapadnom Balkanu u pronalaženju načina za rešavanje iscrpljujućih konflikata”, napisao je Denis Mekšejn bivši britanski ministar za Evropu.

Pun razumevanja za šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini, koja se – ovih dana – lomata po balkanskim gudurama, on težinu njene misije upoređuje sa sporazumom Irana i Amerike.

Da li je ovaj iskusni čovek olako izbacio bombastično poređenje? To nije previše realno, jer on o tome zna mnogo. Upravo je on, pun lepih reči, siguran u vrednosti koje donosi, ostavio u nasleđe Federiki Mogerini balkansko minsko polje.

I ne samo da ga je ostavio – pustio je da se na njega, u međuvremenu, donese toliko eksplozivnog materijala, da smo danas na nekoj vrsti ogromnog laguma iz kojeg viri mnogo znanih i neznanih fitilja. Priznanje kosovske nezavisnosti, za koju se tako strasno zalaže, najslabija je tačka na buretu baruta.

Denis Mekšejn je to oduvek znao, pa je, u Prištini, u aprilu 2004. odgovarajući na pitanje o konačnom statusu Kosova, odmah posle Pogroma, rekao da on ne upotrebljava termine kao što su „konačan status” ili „nezavisnost”. Objasnio je da u Evropi postoji samo unutrašnja nezavisnost, a o konačnom statusu se može govoriti kad je neko mrtav.

Mekšejn je, tada sa Ibrahimom Rugovom, posetio zapaljenu Crkvu Svetog Nikole u Prištini i rekao da je uništavanje kulturnog nasleđa Evrope zločin. „Želeo bih da vidim gospodina Rugovu ovde kako se zbog toga na kolenima izvinjava”, preneo je Bi-Bi-Si.

To se nije dogodilo. Podržana je nezavisnost Kosova. Beograd se izvinjavao i klečao.

Šta je ovo danas? Kosovo puno islamista i svi su spremni da upale fitilj i to na teritoriji prirodne Albanije (Makedonija, Kosovo, Crna Gora, jug centralne Srbije, Grčka). Bez ijedne funkcionalne institucije, strašna etnička sila i nacionalisti mrve sve milijarde dolara uložene u ovakav balkanski mir koji je, između ostalih, konstruisao i Denis Mekšejn.

Zašto im je bilo potrebno da podrže konačni status i onoga ko je mrtav?

Odustalo se od međuzavisnosti kao jedinog prihvatljivog modela nedovršenih balkanskih entiteta. Paradoksalno, svi u odnosu na Beograd moraju da uživaju savršenu nezavisnost, a ona se može ostvariti ako Srbi pristanu na „kooperaciju”.

Zato bi srpski lideri trebalo da kažu istinu svom narodu u regionu, a ona otprilike glasi: moraju da se integrišu u etnokratske strukture zasnovane na tradicijama raspale zemlje i fašističkih tvorevina iz Drugog svetskog rata. Strah od ruskog uticaja je samo opravdanje za propali i dezintegrisani Balkan.

Nejaka Federika Mogerini izgleda kao devojčica među balkanskim vukovima. Tu nije kraj, upala je i u minsko polje, sada je svi gledaju i drže fitilje u rukama, uključujući i Denisa Mekšejna. Ako ovako nestvarna i lagana izađe bez eksplozije, trebalo bi da je dočeka moćni Mekšejn, klekne ispred nje, zamoli za oproštaj i raširi staru mapu sa minama.