Ankara drži lekcije Berlinu

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nakon što je hapšenje nemačko-turskog novinara Deniza Judžela ponovo uzburkalo odnose Berlina i Ankare, prekjučerašnje zabrane dva skupa u Nemačkoj, na kojima je u okviru predreferendumske kampanje trebalo da govore turski ministri, dovele su do usijanja diplomatske odnose dve zemlje.

Turske vlasti optužile su Nemačku za dvostruke standarde, kao i da omogućava „skrovište” ljudima koji su počinili zločine protiv Turske, ističući da Nemačka „mora da nauči kako da se ponaša” ukoliko želi da održi odnose sa Turskom.

Sala u gradiću Gagenau na jugozapadu Nemačke juče je bila spremna za skup Unije evropsko-turskih demokrata (UETD), na kojem je trebalo da govori turski ministar pravde Bekir Bozdag. Međutim, gradske vlasti su ovoj organizaciji bliskoj partiji turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana otkazale zakup prostora, sa obrazloženjem da najavom da će govoriti i ministar skup prevazilazi lokalne razmere skupa, te da sala, broj parking mesta i prilazni putevi nisu dovoljni za očekivani broj posetilaca. Skoro istovremeno su i kelnske vlasti saopštile da se otkazuje sličan skup zakazan za nedelju na kojem je trebalo da govori turski ministar privrede Nihat Zejbegdži. Iako su skupovi bili prijavljeni kao privatni ili kao lokalni skupovi UETD-a, zapravo su bili politički skupovi na kojima su ministri želeli da ubede stanovnike Nemačke koji imaju pravo glasa u Turskoj, njih bezmalo milion i po, da 16. aprila na referendumu o promeni turskog ustava glasaju za uvođenje predsedničkog sistema, kojim će zapravo sva vlast otići u ruke jednog čoveka – Erdogana.

Zabrana skupova je podstakla turskog šefa diplomatije Mevluta Čavašoglua da nemačkom ambasadoru u Ankari uloži oštar protest, rekavši čak da Berlin mora da nauči „kako da se ponaša” ukoliko želi da održi odnose sa tom zemljom. Iako mu je ambasador objasnio da nemačko ministarstvo spoljnih poslova nema nikakve veze sa tim, te da su odluku isključivo donele lokalne vlasti, on je optužio Nemačku za dvostruke standarde, ističući da Ankara neće biti „zastrašena”. On je novinarima rekao da je odluka lokalnih vlasti u Nemačkoj „sistemska praksa nemačke skrivene paralelne države” kako bi oslabila Tursku. Izraz „skrivena paralelna država” u Turskoj se minulih meseci povezuje sa prikrivenom mrežom pripadnika policije, vojske, administrativnog aparata, ali i poslovnog sveta, koji rade protiv države. Erdogan i njegovi ljudi optužuju doskorašnje saradnike iz pokreta „Hizmet” Fetulaha Gulena da predstavljaju te paralelne strukture, te da su pokušali državni udar.

„Oni ne žele da Turska organizuje kampanju jer oni rade da se glasa ’ne’ (na referendumu), jer žele da potkopaju moćnu Tursku”, rekao je Čavušoglu, dodajući da Nemačka „drži lekcije o demokratiji”, ali potom primenjuje dvostruke aršine na slobodu govora i okupljanja. Pominjući prošlogodišnji protest Kurda u Kelnu, on je optužio Nemačku da je dozvolila Kurdskoj radničkoj partiji (PKK), koju je Turska proglasila terorističkom organizacijom, da organizuje skup u Nemačkoj. On je dodao da je nedelju dana pre toga Nemačka zabranila izabranom predsedniku Turske da se preko video-linka obrati pristalicama na skupu koji se protivio puču u Turskoj.

„Davanje dozvole teroristima a nedavanje dozvole našem predsedniku i ministrima pokazuje dvostruke standarde Evrope”, rekao je on. „Ako želite da nastavimo odnose, morate da naučite kako da se ponašate prema nama. Odgovorićemo vam bez ustezanja.”

Njegov kolega, koji preksinoć nije mogao da održi govor u Gagenauu, bio je još oštriji, ocenivši da je zabrana skupova „čisto fašistička praksa”. Prema njegovim rečima, islamofobija, diskriminacija, ksenofobija i rasizam su bolest koja preti Evropi, dok je Nemačka postala sklonište za neprijatelje Turske.

„Nemačka je danas postala sklonište za sve one koji počine zločin protiv Turske – članove PKK, FETO (skraćenica za pogrdni naziv ’Gulenov teroristički pokret’) i DHKP-C (Revolucionarna narodno-oslobodilačka partija/front)”, rekao je Bozdag.

U međuvremenu, gradska skupština Gagenaua je juče evakuisana, jer su telefonom dobili dojavu da je u zgradi postavljena bomba. U pretrazi zgrade nije pronađena nikakva eksplozivna naprava. Upitan da li je pretnja bombom povezana sa otkazivanjem skupa, gradonačelnik ovog gradića Mihael Fajfer je rekao da vlasti sumnjaju na to, ali da ne mogu da budu sigurne.

„Pretpostavljamo da postoji veza. Ne znamo koliko ozbiljno treba da shvatimo ovu pretnju”, rekao je on lokalnoj televiziji N-TV, ponavljajući da odluka o otkazivanju skupa nije zasnovana na političkom suprotstavljanju Bozdagu ili Erdoganovoj vlasti. „Ovde u Nemačkoj imamo slobodu okupljanja i pravo na slobodu izražavanja. To su naše vrednosti. Mi smo samo u poziciji da možemo da nešto zabranimo na osnovu bezbednosnih procena. Mi nemamo političku ulogu.”

Poslanici nemačkog Bundestaga, kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka, juče su u prvim reakcijama istakli da bi trebalo sprečiti turske ministre da referendumsku kampanju vode u Nemačkoj. Bavarski premijer Horst Zehofer je za „Zidojče cajtung” rekao: „Kada turski političari žele da koriste naše liberalne zakone kako bi promovisali andidemokratsko restrukturisanje svoje zemlje, onda oni zloupotrebljavaju svoje prava kao gosti Nemačke.” Osim toga, nemački političari ističu da ne žele da dozvole da se unutrašnje podele u Turskoj preliju u tursku zajednicu u Nemačkoj.