Antarktik oborio temperaturni rekord

Temperatura na Antarktiku dostigla je novi rekord od dosad nezabeleženih 17,5 stepeni Celzijusa, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO). Toliko je u martu 2015. izmereno u argentinskoj istraživačkoj stanici „Esperanca”, za dva i po stepena više od prethodnog rekorda iz 1974. godine. Nije neobično da se klimatski podaci verifikuju posle nekoliko godina, jer stručnjaci moraju da provere podatke i preciznost meteoroloških stanica, objasnili su predstavnici SMO.

Ova organizacija pod okriljem Ujedinjenih nacija decenijama analizira temperaturne rekorde na najjužnijem kontinentu da bi ih uporedila sa podacima iz drugih regija i bolje razumela šta je posledica globalnog zagrevanja, a šta prirodnih varijacija.

Izmerena temperatura od 17,5 stepeni karakterističnija je za Sredozemlje nego za Južni pol i predstavlja značajno odstupanje od proseka za Antarktik, koji varira od minus 10 stepeni Celzijusa na obali kontinenta do minus 60 u unutrašnjosti. Naučnici su u to vreme ovaj ekstrem pripisali visokom pritisku koji je omogućio da se topao vazduh iz Južne Amerike raširi iznad Antarktika. Regiju pokriva led debeo i do 4,8 kilometara, koji sadrži 90 odsto sve slatke vode na svetu. Kad bi se otopio, nivo okeana i mora bi se podigao za 60 metara, tvrde stručnjaci.

Iako još nema konačnih podataka, i količina antarktičkog leda je dostigla rekordno nizak nivo. Za poslednjih 38 godina, od 1979, kada su počela merenja, površina pod ledom nije bila tako mala kao u februaru 2017, objavio je „Vašington post”. Prema podacima koje gotovo u realnom vremenu objavljuje američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu, smanjenje se nastavilo. Poslednjeg dana februara bilo je samo 2,131 milion kvadratnih kilometara plutajućeg leda oko Antarktika, što je mnogo manje nego 27. februara 1997, kada je prethodno zabeležna rekordno niska vrednost. Razlika je za oko 159.000 kvadratnih kilometara, što odgovara površini Floride (ili dve Srbije). Podaci još nisu do kraja obrađeni, ali margina je toliko velika da je neslavan rekord neizbežan, rekao je za „Vašington post” Mark Sereze, direktor pomenutog centra.

Mnogo je lakše utvrdili površinu pod ledom nego ustanoviti zašto je došlo do povlačenja. Antarktički morski led, suprotno očekivanjima zbog klimatskih promena, vremenom se blago uvećavao, a ne smanjivao. To je jedan od razloga zašto su donedavno skeptici, koji ne veruju da se klima menja, kao argument iznosili ponašanje antarktičkog leda.

Istraživači će se sada posebno fokusirati na poslednje mesece prošle godine, kada je posle relativnog normalnog nivoa u septembru i oktobru, led odjednom počeo da se povlači. To je izložilo okean celodnevnom letnjem suncu, zagrejalo ga i izazvalo dalje topljenje leda, posebno u novembru i decembru.

Sesilija Bic, stručnjak za morski led na Univerzitetu Vašingtona u Sijetlu, kaže da je do toga došlo zbog prodiranja toplog vazduha sa severa u razne delove Antarktika.

Drugo je pitanje šta je donelo topao vazduh.

„To je misterija”, rekla je Bic.

Rast antarktičkog leda od 2000. do 2014, koji je u suprotnosti sa klimatskim modelima, Sesilija Bic i njene kolege objasnili su u jednoj studiji promenama u Tihom okeanu.

Oni su to povezali sa prirodnim varijabilama u najvećem okeanu na planeti koje menjaju atmosferu i utiču na vetrove. Naime, ako vetrovi pomere plutajući led dalje od kontinenta, u oslobođenom prostoru se stvara novi led i ukupna površina se povećava.

Američka naučnica rekla je za „Vašington post” da za sada ne može da kaže da li je ovaj prirodni ciklus, poznat kao pacifička oscilacija, povezan sa smanjenjem antarktičkog leda.

Antarktičko poluostrvo je jedna od oblasti koje se najbrže zagrevaju na planeti, jer su temperature za poslednjih 50 godina povećane za skoro tri stepena Celzijusa. Naučnici kažu da je neophodno bolje prikupljanje podataka iz polarnih regija.

„Antarktik i Arktik su loše pokriveni u smislu meteoroloških osmatranja i prognoza, iako i jedan i drugi imaju važnu ulogu u obrascima klime i okeana i podizanju nivoa mora. Utvrđivanje maksimalnih i minimalnih temperatura pomoglo bi da napravimo bolju sliku vremena i klime na poslednjim granicama odbrane planete”, istakao je Majkl Sperou, stručnjak za polarne oblasti u Svetskom programu za istraživanje klime.