Đavolje pihtije

Mrtvačka zvona ipak ne zvone za grešnim dušama meštana Rumenke, pošto su se gurmanski jeretici preplašili upozorenja Irineja bačkog i pokajnički odustali od mrsne priredbe u vreme časnog posta.

Jesti pihtije u martu zaista je jeres, kao ispijanje kuvane rakije u avgustu. Ili kao naručivanje ćevapa u piceriji. Organizatori „Pihtijade” u varoši pored Novog Sada želeli su da naprave mrsnu svetkovinu koja se ne poklapa sa kalendarom SPC, što je Irineja bačkog toliko ražestilo, da je im je uputio otvoreno pismo u kojem ih je anatemisao kao da su izaslanici nečastivog koji „paorskim sladoledom” prete duhovnom zdravlju i unose nemir u srca disciplinovanih vernika.

Irinej bački je tvrda srca bio i nije amnestirao pihtije. Odbacio je opravdanja nevernika da su želeli da razvijaju turizam i povećaju budžet, u sveopštem zalaganju za privredni rast zemlje. Meštani su, naravno, imali izbor. Da svako od njih koji smaže pihtije, ili učestvuje u njihovoj distribuciji, bude proglašen za „personu non grata” u Crkvi, da mu se zabrani da učestvuje u verskim obredima i da im eparhija izda smrtovnicu, uz muzičku pratnju sa zvonika.

Shvativši da mogu biti prognani iz Crkve, organizatori su prognali pihtije iz sela. Neki od njih su protestovali zbog velikih pritiska kojima su bili izloženi, smatrajući da je Irinej preterao, preteći da će za njih zatarabiti rajska vrata i put ka večnom spasenju.

Ali, kako je Srbija sekularna država, pitanje je mogu li božji izaslanici sprečavati ovozemaljske benigne manifestacije, iako lekari zaduženi za kardiovaskularni sistem tvrde da pihtije ugrožavaju mnogo više telesno, nego duhovno zdravlje. Mnogi Srbi se i prehlade od preterane konzumacije pihtija.

Čuvari nebeskog poretka ipak su, kao i u slučaju kobasicijade u Turiji, ili kulenijade u Baču, prešli granicu dobrog ukusa, jer je teško poverovati da su, osim kulinarskih, zaverenici imali đavolske namere. Neće valjda gurmanluk u vreme molitvi, smirenja i uzdržavanja od iskušenja toliko uzdrmati temelje naše vere, da bi se Crkva tako strastveno borila protiv lokalnih kolebljivaca.

Zar su od svih problema u Srbiji, poput napetosti na Kosovu i Metohiji, Makedoniji i Bosni, ili porastu vršnjačkog nasilja, smanjenju nataliteta i odlasku mladih iz zemlje, za duhovne vođe najvažnije upravo pihtije – kad im vreme nije?

Čak je Eparhija bačka pripretila da će pozvati vernike da stanu u odbranu svetog posta, ako se pihtijada eventualno održi. Zar da udari Srbin na Srbina zbog tradicionalnog delikatesa oko kojeg su ukusi zaista podeljeni? Neki ih obožavaju, neki ne mogu očima da ih vide.

Pokajnici iz Rumenke se nisu setili da u svoju odbranu pomenu kako pihtije možda i nisu najprikladnije za vernike koji poste, ali da u sebi ipak sadrže beli luk, te će nečastivi, ako je i imao eventualnu nameru da se mota oko Rumenke i zavede pravednike, zbrisati odande, čim ga omiriše.