Obeležena godišnjica ubistva Zorana Đinđića

U Srbiji je obeleženo 14 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića. Na spomen-ploču na mestu ubistva premijera Đinđića u dvorištu Vlade Srbije, venac su položili članovi kabineta premijera Aleksandra Vučića.

I delegacija DS-a, predvođena predsednikom stranke Draganom Šutanovcem, odala je počast Zoranu Đinđiću i položila venac na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Venac su položili i supruga Zorana Đinđića Ružica Đinđić i sin Luka. Venac na Đinđićev grob položio je i predsednik Nove stranke, bivši premijer i lider DS-a Zoran Živković.

Članovi Liberalno-demokratske partije (LDP) obeležili su godišnjicu tradicionalnom „Šetnjom za Zorana”.

Kolona je krenula od sedišta te stranke do Vlade Srbije i Aleje velikana na Novom groblju, a predvodili su je predsednici LDP-a i Lige socijaldemokrata Vojvodine Čedomir Jovanović i Nenad Čanak.

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine. Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana, a uvedeno je vanredno stanje, koje je trajalo do 22. aprila.

U policijskoj akciji „Sablja” uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih proveli su određeno vreme u pritvoru.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i pripadnici zemunskog klana koji su ubijeni u policijskoj akciji – Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

U akciji „Sablja” uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović.

Avgusta 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, suđenje je trajalo od decembra 2003. godine, a maja 2007. proglašeni su krivim i osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Legija se skrivao 14 meseci, predao se maja 2004. godine i osuđen je na 40 godina zatvora, koliko je dobio i Jovanović. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Bio je doktor filozofije i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke.

Funkciju gradonačelnika Beograda obavljao je 1997. godine, a predsednika Vlade Srbije od 2001. do ubistva 2003. godine.

Odigrao je važnu ulogu u predsedničkim izborima SRJ septembra 2000, i u petooktobarskim demonstracijama, koje su dovele do svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti.

Predvodio je DOS, koji je činilo 18 stranaka. Ta koalicija pobedila je na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine i zatim januara 2001. postao premijer Srbije.

Nikola Masal najbolji besednik

Demokratska stranka i Fondacija „Dr Zoran Đinđić” organizovali su tradicionalno, 12. po redu, takmičenje mladih u besedništvu, pod nazivom „Besede u Zoranovu čast”. Tema ovogodišnjeg takmičenja, koje se organizuje na godišnjicu atentata na Đinđića, bila je: „Da mladi ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju”, saopštila je Informativna služba DS-a.

Za najboljeg besednika proglašen je Nikola Masal iz Beograda. Drugo mesto pripalo je Jeleni Marić iz Užica, dok je trećeplasirani bio Stefan Stojković iz Novog Sada.

Iduće godine spomenik na Studentskom trgu

Grad Beograd raspisao je dvostepeni međunarodni konkurs za idejno rešenje za spomenik Zoranu Đinđiću, koji traje do 15. juna, a do 30. juna biće izabrano šest najboljih rešenja, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić.

Nakon toga će, objasnio je Vesić za RTS, tih šest autora biti pozvano da urade makete spomenika, i taj deo konkursa trajaće do 28. septembra, da bi do 16. oktobra žiri, na čijem je čelu Boris Podreka, saopštio kako će spomenik izgledati.

Spomenik Zoranu Đinđiću biće podignut na Studentskom trgu 12. marta iduće godine, na 15. godišnjicu njegovog ubistva.

Nagradni fond je 8.000 evra za prvo, 5.000 evra za drugo i 3.000 evra za treće mesto, dok će preostala tri rada biti otkupljena za po 1.000 evra. „To je možda i najveći nagradni fond kad su u pitanju spomenici u Beogradu”, rekao je Vesić.

Spomenik Zoranu Đinđiću, podsetio je Vesić, podiže se na predlog premijera Aleksandra Vučića, koji je prošle godine uputio predlog Skupštini grada da se Đinđiću, ubijenom na pragu zgrade Vlade Srbije, podigne spomenik, kao priznanje za sve procese koje je pokrenuo i zato što se Srbija danas nalazi na pragu članstva u EU.

Živković: Građani da spreče otkrivanje spomenika

Srbija ima obavezu da vrati sebe na pravi put, ne zbog Zorana Đinđića, već zbog svoje budućnosti, a šansa za to su predstojeći izbori, izjavio je nekadašnji premijer Zoran Živković.

On je novinarima u dvorištu zgrade Vlade Srbije izjavio da se ova, 14. godišnjica ubistva Đinđića poklapa s izborima, a da su se bar tri predsednička kandidata radovala na današnji dan 2003. godine, kada je Đinđić ubijen.

On je napomenuo da je za sledeću godinu planirano otkrivanje spomenika Đinđiću u Beogradu, i poručio da građani i stanovnici Beograda ne bi trebalo da dozvole da ga otkriju oni koji su se zbog njegovog ubistva radovali.

„Građani, a naročito mi političari, imamo dovoljno prilike do tada da sprečimo tu zlu sudbinu”, konstatovao je Živković, koji je predsednik Nove stranke.

Vesić: Skandalozna izjava Živkovića

Skandalozna izjava Zorana Živkovića kojom je pozvao Beograđane da fizički spreče postavljanje spomenika premijeru Đinđiću nije samo poziv na nove podele i sukobe u našem društvu, već elementarno nepoštovanje lika i dela Zorana Đinđića, izjavio je gradski menadžer i član Glavnog odbora SNS-a Goran Vesić.

„Zoran Živković je imao prilike lično, kao što su imali njegovi koalicioni partneri Dragan Šutanovac, Saša Janković, ali i Vuk Jeremić, dok su bili na vlasti stalno ili povremeno od 2003–2012. godine, da podignu spomenik Zoranu Đinđiću i tako na delu pokažu da žele da sećanje na njegovo delo i tragičnu smrt ostane trajno. Nije im palo na pamet to da urade i time su jasno pokazali da ne poštuju Đinđića, već bi da ga koriste u dnevnopolitičke svrhe od izbora do izbora”, naveo je Vesić.

„Razlog više da ćute jeste činjenica da danas podržavaju Jankovića, kandidata za predsednika koji je devedesetih, kad se Đinđić borio za demokratiju kao opozicioni političar, bio deo administracije Slobodana Miloševića”, rekao je Vesić.