Nedimović: Uvoz malina nas ne ugrožava

Srbija je u poslednja dva meseca izvezla 12.000 tona malina, a uvezla hiljadu tona, tako da su netačne informacije da uvoz malina uništava domaću proizvodnju, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

– Priče o nekom uvozu koji uništava ovde proizvodnju apsolutno ne stoje – rekao je Nedimović novinarima posle sastanka sa hladnjačarima u Arilju, koje je pozvao da učestvuju u radnoj grupi koja će se baviti malinom kao strateškim poljoprivrednim proizvodom. Nedimović je dodao da je od hiljadu tona uvezene maline oko 600 tona iz Bosne i Hercegovine, preneo je Tanjug.  

– Mi smo potpisnici različitih sporazuma koji garantuju otvoreno tržište, ali Srbija dominira u kvalitetu i ne može uvezena roba trenutno da parira našoj – izričit je bio ministar.

– Ističe da Srbija ne može da zabrani da neko kupuje jeftinu robu, kao i da, kad neka roba pređe preko naše zemlje i završi u nekoj drugoj zemlji, to ne znači da automatski utiče na našu cenu.

 – Najlakše je reći uvozi se bez konkretnih podataka. Ovi podaci koje sam izneo su precizni i od pre nekoliko dana, a potiču od naše carine. Možda se oni nekom ne sviđaju – primetio je Nedimović.

Ministar poljoprivrede, međutim, nije komentarisao problem na koji ukazuju poznavaoci tržišta i koji je zaista u jednom trenutku pretio da ugrozi izvoz srpske maline. Kako je „Politika” nedavno objavila u poslednjih mesec dana interesovanje kupaca za srpsku malinu bilo je najniže u poslednjih nekoliko godina. Kao jedan od razloga za pad prodaje stručnjaci navode to što su pojedini izvoznici uhvaćeni da su sorte „vilamet” i „miker” mešali sa „polkom” i „polanom” koje su daleko slabijeg kvaliteta. To je rađeno zbog slabijeg roda kvalitetnijih i skupljih sorti, što je izazvalo nezadovoljstvo kod kupaca u Evropi, pa su vraćali i čitave kontingente ovog voća. Ko je bio umešan u te poslove nikada nije objavljeno, iako takve malverzacije ugrožavaju reputaciju domaćih proizvođača.

Na pad kvaliteta srpske maline, pa tako i slabije interesovanje za nju, uticala je nekontrolisana sadnja ovog voća koje je Srbiji prošle godine donelo prihod od 248 miliona dolara. Poslednjih nekoliko godina malina je sađena tamo gde nikada ranije nije – u Vojvodini, Stigu čak i u okolini Beograda. U krajevima u kojima agroekološki uslovi ne dozvoljavaju uzgoj maline najboljeg kvaliteta.  Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je nedavno da je u Srbiju prošle godine vraćeno 360 tona smrznute maline namenjene stranim tržištima zbog lošeg kvaliteta i nečistoća, prisustva primesa i lišća u kontingentima voća. Spekulisalo se i da je problem nastao i zbog viška pesticida u malinama, ali su u ovom ministarstvu to demantovali.

– Želimo na sveobuhvatan način da sagledamo malinu kao strateški poljoprivredni proizvod, ne samo u okviru otkupne cene koja će biti ove godine već i u smislu da li imamo dovoljno skladišnih kapaciteta za kompletnu proizvodnju i šta će se dešavati u narednim godinama – rekao je Nedimović. Cena je, dodao je, bila dobra u prethodne dve godine i automatski su se povećali proizvođački kapaciteti, što stvara neke druge probleme.

 – Imamo problema i sa sadnim materijalom i fitosanitarnom zaštitom koji nam mogu u budućnosti predstavljati prepreku za izvoz. Na nama je da sagledamo celu situaciju, ima tu različitih ideja, od uslovljavanja da se ne ide ispod nekog nivoa, do druge strane koja je spremna da razgovara o nekoj preraspodeli ukupne dobiti u celom procesu – rekao je ministar poljoprivrede.