Недимовић: Увоз малина нас не угрожава

Србија је у последња два месеца извезла 12.000 тона малина, а увезла хиљаду тона, тако да су нетачне информације да увоз малина уништава домаћу производњу, изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

– Приче о неком увозу који уништава овде производњу апсолутно не стоје – рекао је Недимовић новинарима после састанка са хладњачарима у Ариљу, које је позвао да учествују у радној групи која ће се бавити малином као стратешким пољопривредним производом. Недимовић је додао да је од хиљаду тона увезене малине око 600 тона из Босне и Херцеговине, пренео је Танјуг.  

– Ми смо потписници различитих споразума који гарантују отворено тржиште, али Србија доминира у квалитету и не може увезена роба тренутно да парира нашој – изричит је био министар.

– Истиче да Србија не може да забрани да неко купује јефтину робу, као и да, кад нека роба пређе преко наше земље и заврши у некој другој земљи, то не значи да аутоматски утиче на нашу цену.

 – Најлакше је рећи увози се без конкретних података. Ови подаци које сам изнео су прецизни и од пре неколико дана, а потичу од наше царине. Можда се они неком не свиђају – приметио је Недимовић.

Министар пољопривреде, међутим, није коментарисао проблем на који указују познаваоци тржишта и који је заиста у једном тренутку претио да угрози извоз српске малине. Како је „Политика” недавно објавила у последњих месец дана интересовање купаца за српску малину било је најниже у последњих неколико година. Као један од разлога за пад продаје стручњаци наводе то што су поједини извозници ухваћени да су сорте „виламет” и „микер” мешали са „полком” и „поланом” које су далеко слабијег квалитета. То је рађено због слабијег рода квалитетнијих и скупљих сорти, што је изазвало незадовољство код купаца у Европи, па су враћали и читаве контингенте овог воћа. Ко је био умешан у те послове никада није објављено, иако такве малверзације угрожавају репутацију домаћих произвођача.

На пад квалитета српске малине, па тако и слабије интересовање за њу, утицала је неконтролисана садња овог воћа које је Србији прошле године донело приход од 248 милиона долара. Последњих неколико година малина је сађена тамо где никада раније није – у Војводини, Стигу чак и у околини Београда. У крајевима у којима агроеколошки услови не дозвољавају узгој малине најбољег квалитета.  Министарство пољопривреде потврдило је недавно да је у Србију прошле године враћено 360 тона смрзнуте малине намењене страним тржиштима због лошег квалитета и нечистоћа, присуства примеса и лишћа у контингентима воћа. Спекулисало се и да је проблем настао и због вишка пестицида у малинама, али су у овом министарству то демантовали.

– Желимо на свеобухватан начин да сагледамо малину као стратешки пољопривредни производ, не само у оквиру откупне цене која ће бити ове године већ и у смислу да ли имамо довољно складишних капацитета за комплетну производњу и шта ће се дешавати у наредним годинама – рекао је Недимовић. Цена је, додао је, била добра у претходне две године и аутоматски су се повећали произвођачки капацитети, што ствара неке друге проблеме.

 – Имамо проблема и са садним материјалом и фитосанитарном заштитом који нам могу у будућности представљати препреку за извоз. На нама је да сагледамо целу ситуацију, има ту различитих идеја, од условљавања да се не иде испод неког нивоа, до друге стране која је спремна да разговара о некој прерасподели укупне добити у целом процесу – рекао је министар пољопривреде.