Brodska granata sa Jelice

Čačak – Inženjeri i majstori „Slobode” konstruisali su, proizveli i kupcima iz Azije nedavno isporučili prvu seriju granata za brodski top 57 mm L/70. Reč je o zrnu kalibra 57 i dužine 438 milimetara, s trenutno fugasnim, odnosno projektilom parčadno rušećeg dejstva M-12.

– Ovaj proizvod u potpunosti su osmislili stručnjaci naše fabrike, počev od dizajna kapisle, čaure, projektila i upaljača. Izradu barutnog punjenja od 300 grama osvojili smo zajedno s inženjerima fabrike „MB Namenska” iz Lučana, a projektil se pakuje u naš ručni kontejner – kaže za „Politiku” mr Aleksa Đ. Vuković, direktor sektora „Razvoj” u kompaniji „Sloboda” u Čačku.

Ovo zrno srednjeg kalibra, napravljeno u fabrici ispod Jelice, namenjeno je uništavanju ciljeva u vazduhu, kao što su helikopteri i bespilotne letilice, ali i, u drugoj ravni, brodova i čamaca. Jedan ovakav metak može da se osvoji za šest do 12 meseci, a najviše vremena zahteva izrada alata i raznih elemenata. Granata je urađena na osnovu iskustva i znanja „Slobodnih” stručnjaka: brzina je 1.100 metara u sekundi, razorna moć 15 metara u prečniku.

– Upaljač na vrhu zrna, takođe naše izrade, pripada najnovijoj generaciji, a posebnost je što ovaj projektil pogađa ciljeve i u horizontalnom i u vertikalnom dometu, udaljene do 13.800 metara. U našoj struci, to zrno predstavlja visoku tehnologiju.

Ovo je samo jedna od novosti iz „Razvoja”, gde, od ukupno 105 zaposlenih, 95 ima diplomu inženjera. Od 1995. do 2016. oni su konstruisali i osvojili proizvodnju 136 novih artikala, a samo u prošloj godini 14 novih zrna i komada opreme, i četiri tehnologije. Šta sve dolazi iz te inženjerske radionice?

– Upravo završavamo robotizovanu liniju u opasnom delu fabrike, gde se kompletira municija srednjeg dometa, od 20 do 40 milimetara. Nju ćemo potpuno uspostaviti za dve sedmice i u tom delu pogona, zovemo ga objekat P, više neće biti ljudi. Kontrolisaće je dvojica opslužilaca, ali na daljinu, video-vezom, a i ja iz svoje kancelarije mogu da pratim njen rad. Robot obavlja četiri najvažnije operacije: donos čaure, zatim punjenje čaure barutom, pa donos projektila, te spajanje projektila sa čaurom. Podrazumeva se pakovanje. Sve to, do ovih dana, radili su naši zaposleni, a sada to predajemo mašinama, koje će dimenzije i spoljni oblik kontrolisati skenerom, a sve je povezano kamerama i video-prenosom.

U opasnom pogonu „Slobode” novost je i punjenje košuljica artiljerijskih projektila od 76 do 155 milimetara metodom injekcije. I to se sada radi automatski, komandom s bezbedne strane zaštitnog zida, uz video-nadzor dvojice operatera. Nalik je mašini za mlevenje mesa, koja pomoću puža gura eksploziv u košuljicu, a kad se puž polako izvlači, razarajuća smesa popunjava tu rupu. Slede bušenje i premaz za detonator upaljača, gde će on leći, i sve se to obavlja automatski, bez ljudske ruke u blizini.

– I kod nas je, kao i u drugim fabrikama Odbrambene industrije Srbije, uvedena primena nanotehnologije, kako bismo smanjili trenje i povećali zaštitu alata za preradu metala deformacijom. Te sitne čestice sinterovanog materijala, veličine milijarditog dela metra, ili deset na minus deveti, koristimo kod izrade čaura, jer se nanošenjem nanosloja na tiskač i matricu, što ne menja dimenzije jer ulazi u pore, vek matice i tiskača povećava za 60 do 70 odsto, uz istovremeno smanjenje trenja. Sada s jednom maticom možemo da uradimo veliki broj čaura, da je ne menjamo i repariramo, a doskora smo to morali da radimo. Pored toga, pripremamo uvođenje boja na vodenoj osnovi, umesto alkidnih, a rukovodstvo fabrike kupilo je i osmovretene automate, gde jedan za smenu uradi 1.200 komada nekog elementa, umesto dosadašnjih 250.

Vuković naglašava da je ova godina u sektoru posvećena automatizaciji u opasnom pogonu, a čitav „Razvoj” ima isti redosled zadataka u poslovanju: bezbednost, zatim kvalitet proizvoda i rokove isporuke.

– Godinama, bezbednosti na radu posvećivala se pažnja u skladu s materijalnim mogućnostima naše kompanije, a danas je to prvenstveni zadatak, i to se vidi u našim pogonima, opasnim i neopasnim. Uskoro ćemo dograditi liniju završne zaštite, uvesti četiri mašine koje će automatski da boje elemente, i to pratiti kamerama, kako čovek ne bi bio u dodiru s tim materijama. Jedan deo pripojićemo alatnici, a u jednom prostoru opremiti kuhinju za podelu hrane, jer je fabrički restoran, kod kapije i uprave, prilično daleko za radnike ovog pogona.

Ova fabrika, korak po korak, misli i o budućnosti – svojoj, kao i svojih najdarovitijih radnika.

– Na odseku Vojnog mašinstva MF u Kragujevcu imali smo jednog stipendistu sa svim desetkama, koji danas radi u našoj kompaniji, a na MF u Beogradu još dvojicu. Danas ćemo raspisati novi konkurs za prijem mladih inženjera, ali ih privlačimo tokom treće godine studija i usmeravamo da pripreme diplomski rad na temu iz poslova naše fabrike. Pre tri godine počeli smo saradnju s Visokom školom tehničkih strukovnih studija u Čačku i od tada je 12 njihovih diplomaca zaposleno u „Slobodi”, na godinu, dve ili tri. Nedavno smo iz te grupe za stalno primili jednog konstruktora i još trojicu za pogone u rezanju i pirotehničkoj tehnologiji. Trenutno su trojica na doktorskim studijama za proizvodnju i čim završe čekaju ih konstruktorski zadaci u „Slobodi”. Istovremeno, pratimo i stipendiraćemo dvojicu učenika Saobraćajno-mašinske škole u Čačku. Pravi majstori kod nas uvek imaju mašinu i mesto – kazao je mr Aleksa Đ. Vuković.

„Sloboda” je od 2010. do 2016. u nove programe uložila 28,6 miliona evra, od čega 22,1 u opremu. Fakturisana realizacija u 2016. bila je 6,17 milijardi dinara, a prošlog decembra fabrika je imala zaključene ugovore o isporukama na ukupno 64,2 miliona dolara. Na platnom spisku kompanije danas je 1.825 zaposlenih (1.069 na neodređeno, 756 na određeno) i 357 uposlenika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a prosečna zarada lane je bila 46.832 dinara.