I 2017. biće godina rekordnih temperatura

Klimatske promene dostigle su novi uznemirujući nivo širom planete. Rekordne temperature, zbog kojih je prošla godina ostala zabeležena kao najtoplija otkako se vrše moderna merenja, nastavile su se i 2017, koja će takođe biti „godina ekstremnih i neuobičajenih uslova”, navodi se u godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO). Nivo ugljen-dioksida takođe je dostigao rekord, a površina pod arktičkim ledom novi zimski minimum.

Čak i bez efekta „El Ninja”, koji generalno donosi više temperature svakih četiri do pet godina – 2017. godinu će obeležiti druge značajne promene širom planete koje će dovoditi u pitanje naše poimanje klimatskog sistema, upozorili su istraživači.

„Sada smo kročili na zaista neistraženu teritoriju”, naveo je u saopštenju Dejvid Karlson, šef Svetskog programa za istraživanje klime.

Godišnji izveštaj SMO o stanju klime u svetu za 2016. oslanja se na ranije objavljene podatke američkih agencija NASA i NOAA (Nacionalna administracija za okeane i atmosferu), koji su pokazali da je prošla godina bila najtoplija u istoriji, ali je dopunjen podacima iz 80 nacionalnih meteoroloških službi kako bi se kompletirala slika o klimi tokom 2016. godine.

U poređenju sa referentnim periodom od 1961. do 1990, prošla godina je bila za 0,83 Celzijusova stepena toplija od proseka, za 1,1 stepen viša nego u preindustrijskom periodu, i za oko 0,06 stepeni iznad prethodnog rekorda zabeleženog 2015. godine.

„Globalno, prosečne temperature površine mora zabeležene prošle godine najviše su do sada, nivo mora nastavlja da raste, a nivo leda na Arktiku je ispod proseka većim delom godine”, naveo je u izveštaju Peteri Talas, šef SMO, preneo je Bi-Bi-Si.

Nije se cela planeta zagrevala istom brzinom tokom prošle godine. Temperature su na Arktiku bile za oko tri Celzijusova stepena više od proseka u periodu 1961–1990. Na norveškom ostrvu Svalbard u arktičkom krugu temperature su bile čak šest i po stepeni iznad dugoročnog proseka.

U izveštaju je navedeno da je na temperature 2016. značajno uticao pacifički fenomen „El Ninjo” i da je on za 0,1 do 0,2 Celzijusova stepena podigao temperature uvećane zbog emisija ugljen-dioksida.

„El Ninjo” je uticao i na nivo ovog gasa u atmosferi.

„Porast ugljen-dioksida tokom 2016. bio je najbrži dosad zabeležen, a prošla godina je bila prva u kojoj su merenja na havajskoj stanici Mauna Loa cele godine bila iznad 400 čestica na milion”, prokomentarisao je za Bi-Bi-Si britanski meteorolog profesor Ričard Bets.

Kao ekstremne vremenske neprilike u prošloj godini navedene su velike suše u južnoj i istočnoj Africi i Centralnoj Americi. Uragan Metju u severnom Atlantiku opustošio je Haiti, a više stotina ljudi je izgubilo život, navela je organizacija koja deluje u okviru Ujedinjenih nacija.

Ekstremna i neuobičajena klima obeležila je i početak ove godine. Najmanje tri puta ove zime Arktik je doživeo neku vrstu toplotnog talasa, jer su snažne oluje sa Atlantika donele topao vlažan vazduh u tu regiju. Promene na ovom kraju sveta uticale su i na ostatak planete. U SAD je od početka godine bilo neobično toplo u nekim delovima zemlje i oboreno je čak 11.000 temperaturnih rekorda.

Izveštaj je objavljen u trenutku kada klimatolozi iz celog sveta negoduju zbog stava američkog predsednika Donalda Trampa po ovom pitanju. Nova administracija povukla je neke od mera protiv globalnog zagrevanja koje je uveo Barak Obama, dok je za šefa Agencije za zaštitu životne sredine imenovan Skot Pruit koji negira da su emisije ugljen-dioksida glavni faktor koji utiče na klimatske promene.