Voz bez mašinovođe, grad bez automobila
Beč – Savršeno, bez razmišljanja kaže Anton odgovarajući na pitanje kako funkcioniše gradski prevoz u Beču.
„Voz, autobus i tramvaj stalno nailaze. Ne morate da jurite u strahu da ćete propustiti prevoz i dugo čekati drugi. Na displejima uvek piše za koliko minuta nailazi sledeći”, ističe četrdesetogodišnji rumunski imigrant koji prednosti ovdašnjeg saobraćaja ceni još i više kad ih uporedi sa stanjem u svojoj zemlji i sličnim sredinama.
Ali, ako je već tako – a ovde je zaista teško spaziti bilo šta nalik na gužve u beogradskim autobusima – zašto je onda Beč rešio da gradi još jednu liniju metroa?
Gradske vlasti veruju da je razlog jednostavan – treba privoleti što veći broj ljudi da izađu iz privatnih automobila i uđu u javni prevoz. Zato sledeće godine počinju radovi na novoj, U5 trasi i produžetku postojeće U2 maršrute.
Cilj je da se do 2025. godine 80 odsto celokupnog saobraćaja u Beču odvija kombinacijom korišćenja gradskog saobraćaja, biciklizma i pešačenja.
„Želimo da se putuje na ekološki način. Već sada smo na dobrom putu jer je prošle godine kupljeno više godišnjih karata za javni prevoz nego što je prijavljeno automobila”, objašnjava Johana Grismajer iz gradskog saobraćajnog preduzeća „Bečke linije”.
Grad planira da do 2023. izgradi 11 novih stanica i devet kilometara šina, ne bi li javni prevoz učinio još dostupnijim. To je cilj na kojem se radi godinama. Cena godišnje markice spuštena je na 365 evra, simbolično, jedan evro za svaki dan neograničenog putovanja na celoj teritoriji grada (poređenja radi, godišnja markica za sve četiri zone u Beogradu je 446 evra). Za razliku od 1993. godine, kada je 29 odsto Bečlija odlazilo na posao ili u školu gradskim prevozom, 2015. je njihov broj porastao na 39 odsto. Novi projekat posle kojeg bi grad trebalo da postane „zeleniji” koštaće 950 miliona evra.
„Grad i država obezbeđuju po polovinu sredstava. Kada smo birali putanju nove linije, uzeli smo u obzir ne samo sadašnje opterećenje javnog prevoza i saobraćajnih puteva već i buduće trendove – gde se otvaraju radna mesta i planira izgradnja škola”, dodaje naša sagovornica.
Beč je, kako primećuje, jedna od metropola koja najbrže raste u Evropi i već je smenio Hamburg sa drugog mesta najvećih gradova u kojima se govori nemački. Razvoj infrastrukture je neophodan. Nova linija će se probiti do delova grada do kojih su dosad išli samo autobusi i tramvaji, a zanimljivo je da će na toj trasi putnike prevoziti vozovi bez mašinovođa. Ovde ističu da Pariz, London i Barselona već imaju potpuno automatizovanu podzemnu železnicu i da je Beč odlučio da ih u tome prati.
„Linija U5 biće prva linija metroa u Beču izgrađena posle devedesetih. Od tada smo dosta tehnološki napredovali. Uostalom, popuno automatizovani sistem podzemne železnice je i međunarodni trend”, zaključuje Johana Grismajer.
Planovi gledaju u budućnost, ali im je donekle važna i tradicija. Takav se, makar, utisak stiče u informativnom centru na stanici metroa kod Narodnog pozorišta (Folksteatar) gde su izložene makete i mape budućih linija. Putnici zastajkuju. Ulaze u kabine za simulaciju vožnje u novim vozovima. Prelaze prstima preko pametnih ekrana. Ali tu, među svim tim čudima tehnike, postavljena je i statua zaštitnice rudara i radnika u tunelima. Sveta Barbara bdi nad udarnicima koji osvajaju mračne dubine. Nova linija može bez mašinovođe, ali dok se do njega dođe...
Saobraćaj u Beču (u procentima)
1993.
Pešačenje 28
Biciklizam 3
Automobili 40
Gradski prevoz 29
2015.
Pešačenje 27
Biciklizam 7
Automobili 27
Gradski prevoz 39
2025. (planovi)
Pešačenje, biciklizam, gradski prevoz 80
Automobili 20
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
