Sve je život i sve je u previranju

Glogovcu nagrada za najboljeg glumca

Filmu Rajka Grlića „Ustav Republike Hrvatske” na festivalu u Lečeu pripale su čak tri nagrade: za najbolji scenario (Ante Tomić i Rajko Grlić), za najboljeg glumca festivala (Nebojša Glogovac) i za najbolji film prema glasovima publike.
Grlićev „Ustav”, kojeg je u Lečeu predstavljao naš glumac Nebojša Glogovac, bio je jedan od 12 filmova u ovogodišnjem takmičarskom programu. U njemu je bio viđen i film makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske „Kada dan nemaše ime” u produkciji njene sestre Labine i brata Vuka (nagrada žirija veb-časopisa „Sineuropa”). Produkcijska kuća sestara i brata Mitevski kao koproducent učestvuje i u novom filmu Nurija Bilgea Džejlana „Divlja kruška” koji bi se mogao naći u Kanu naredne godine.
 Glavni pobednik 18. Festivala evropskog filma u Lečeu je gruzijski film „Moja srećna porodica” scenarističko-rediteljskog para Nane (Ektvimišili) i Simona (Gros), koji je pre neku godinu uspešno debitovao filmom „U cvatu”.

Tako je italijanska publika bila u prilici da spozna na šta je tačno Džejlan mislio pod tim da je sve u previranju, jer likovi iz njegovih filmova izviru zapravo iz proseca i promena u okruženju, ali nikad po nekom čvrstom, od strane autora unapred postavljenom obrascu. Nijedan od njegovih likova nije poput onih u holivudskim filmovima sa jasnom podelom na dobre ili loše momke. Ni za

koga se u Džejlanovim filmovima ne može reći da je toliko čist i ispravan i da nikada ne greši ili da je toliko zao, bez trunke dobrote u svom srcu. Ljudsko je biće kompleksno, podložno promenama u svakodnevnom životu i stvarnosti, koju Džejlan tako neštedimice istražuje po onom aristotelovskom uverenju da samo sumnja može da dovede do istine.

 U dugom razgovoru s publikom čiji je moderator bio Ferzan Ozpetek, italijanski reditelj turskog porekla, Nuri Bilge Džejlan je rekao da je kao umetnik realista, a ne neorealista. Poznavaoci njegovog dela uvek će rado reći kako se on ne savija pred spoljašnjim filmskim zahtevima. Ne bira za svoje filmove mesta koja su prepoznatljiva, već ih snima u pejzažima koji mogu da doprinesu samo stanju duha i uma njegovih filmskih likova. Ne traži sredstva za prenošenje političke poruke, već je iskreno zainteresovan za pojedinca.

Ipak, filmski kritičari će u mnogim od metaforičkih scena u njegovim filmovima „pročitati” i po koju Džejlanovu „političku poruku”. Recimo u sceni filma „Bilo jednom u Anadoliji” kada jabuka pada s drveta, kotrlja se do potoka, a onda u sledećem kadru vidimo druge jabuke u raspadanju, naslućujući da bi to mogla uskoro biti i njena sudbina. „Puno sam razmišljao o tome kako da snimim ovu kotrljajuću jabuku. Mislio sam na sve mogućnosti, čak i na onu da bi jabuka mogla da umakne u vodu bez da dodirne trulo voće, ali sam odlučujući izbor napravio tako što sam je pustio da ona sama igra svoj život, jer je tako i u stvarnosti” – rekao je, reagujući na komentare ovih i drugih scena iz svojih filmova, Nuri Bilge Džejlan.

Za razliku od drugih evropskih filmskih reditelja koji rado govore i o aktuelnim političkim događajima i u svojim, ali i u tuđim zemljama, od Džejlana na ove teme nikada nećete čuti ni reč. Eventualno ćete čuti nešto poput onoga što je pre dve godine rekao za „Politiku”, a to je: „Intelektualci očekuju od umetnika da budu neka vrsta žurnalista, da naprave veliku `frku` oko društvenih pitanja. Osećaju se takva očekivanja. Međutim, verujem da je ovakvu vrstu društvenog angažmana bolje ostaviti novinarima. Umetnost treba da se bavi nečim dubljim. Unutrašnjim svetom ljudi koji kreiraju ovu političku situaciju...”

 Festival evropskog filma u Lečeu je osim Džejlanu, Agnješki Holand, Frančesku Maseli, Valeriju Mastandrei, priredio i veliki omaž britanskom reditelju Stivenu Frirsu kojem je „Zlatno maslinovo drvo” pripalo za sveukupnu karijeru. U zamku Karla V, toj raskošnoj istorijskoj beloj građevini koja dominira centrom Lečea, priređena je izložba slika sa likom Antonija Fokasa Anđela Dukasa Komnena de Kurtisa di Bizancio Galiardija, kako je pravo ime legendarnog italijanskog komičara, filmskog i televizijskog glumca, pevača i kantautora poznatog pod pseudonimom Toto. U znak sećanja na jednog od najznačajnijih komičara 20. veka prikazana je i restaurirana kopija filma Serđa Kobučija „Chi si ferma è perduto” (Onaj ko okleva je izgubljen) iz 1960. godine, u kojem Toto igra glavnu ulogu.

Među evropskim filmovima prikazanim na festivalu najviše je interesovanja publike ipak bilo za one koji su bili uvršteni u program „Evropska komedija”. Smeh se najviše čuo tokom projekcije nove češke komedije „Teorija tigra” Radeka Bajgara.