Kradljivci mesa na stočnom groblju

Mada svi učesnici ovog posla, u koji je uključena i veterinarska inspekcija i službe gradske uprave, nastoje da savesno obave svoj deo nadležnosti, problem subotičkog stočnog groblja još nije rešen. Naprotiv, stočno groblje je lako dostupno, i kako je nezvanično potvrdilo nekoliko sagovornika „Politike”, sa njega tokom noći nestaju polutke i drugi  ostaci uginulih životinja i niko ne može da potvrdi da se kasnije ne pojavljuju u potrošnji. Subotičko stočno groblje je smešteno na lokaciji poznatoj i kao arheološko nalazište „Kameniti hat”, na otvorenom i dostupnom prostoru, iako bi trebalo da je bezbedno i daleko od očiju javnosti. Takođe, u okolini ovog mesta se beleži i intenzivno kretanje migranata.

Šimun Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede, kaže da grad godišnje izdvaja 10 miliona dinara za rešavanje ovog problema, a da on i dalje svima zadaje glavobolju. „Sve ono što činimo, samo je privremeno rešenje, jer ono trajno, a to je izgradnja kafilerije, izvan je gradskih mogućnosti”, navodi Ostrogonac.

Po novom zakonu o veterini koji je stupio na snagu još pre dve godine, blago iz štala i obora mora da se dokumentuje i beleži životni tok: od rođenja, do uginuća ili upućivanja u klanicu, a kao njihov „lični broj” služe im ušne markice. Veterinar Grgo Tikvicki objašnjava nam da ovo posebno važi za goveda gde se prati njihovo kretanje kroz Centralni registar, da trenutno, zbog svinjske kuge, ne postoji ova registracija za svinje, ali da će prema najavama biti aktivna od juna, dok po istim najavama iz ministarstva od narednog meseca treba da proradi i registar za konje. „Dobro je da postoji organizovano uklanjanje uginulih životinja, i da se ne dešava, kao ranije, da ih bacaju na divlje deponije ili jarke uz put. Mi izdajemo potvrdu o uginuću, to se prijavljuje gradskim službama, koje onda izdaju nalog za odnošenje životinja i u tom delu do sada nismo imali nekih problema”, kaže Tikvicki.

Vladan Zubac, rukovodilac Službe kupaca u Veterinarskom zavodu „Subotica”, koje je sa „Sanitacijom” dobio posao higijene na stočnom groblju, navodi da su donedavno trajale procedure oko preuzimanja ovog posla, te da bi narednih dana trebalo prvi put da izađu na teren i urade posipanje životinjskih ostataka krečom i drugim dezificijentima. Preduzeće DTD „Severna Bačka” je, kaže v. d. direktora Aleksandar Kiš, reagovalo kad god bi ih pozvali ljudi sa prečistača „Vodovoda i kanalizacije” da stočno groblje u susedstvu postaje neprijatan komšiluk. „Mi izlazimo na nalog iz Sekretarijata za poljoprivredu, a taj posao radimo i kao deo naše obaveze da se društveno odgovorno ponašamo i pomažemo zajednici”, priča Kiš.

Veterinarski inspektor Aleksandar Pižurica jer prema našim saznanjima jedan u lancu nadležnih koji se mnogo angažovao da se ovaj problem reši, ali i pored ponovljenih zahteva „Politike” Ministarstvo poljoprivrede se oglušilo na molbu da odbori razgovor sa inspektorom.

Prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, u Subotici se gaji nešto više od 2.500, a ukoliko se uračunaju i prigradska naselja to je gotovo 20.000 goveda, i više od 77.000 svinja. Po nekim procenama, kod svinja se može računati na stopu uginuća do šest odsto, kod goveda je ona manja, a Gradska uprava računa da se oko 8,5 tona životinjskih otpadaka mesečno iznese na stočno groblje. Postojala je ideja da se, uz pomoć evropskih donacija, uradi hladnjača, ali se od toga odustalo jer nema rešenja šta dalje sa tim uginulim životinjama. „Proteinka” iz Sombora, najbliža kafilerija, nije uspela da sakupi životinjske ostatke sa ovog terena. Jedina kafilerija koja ima kapacitete koji navodno prevazilaze i potrebe Srbije izgrađena je u Inđiji, ali ne radi jer se oko nje vodi međunarodni spor. Tako gradskim službama ostaje da zatrpavaju životinjske ostatke i da nastoje da budu brže od noćnih kradljivaca mesa.