Američke megakompanije jače od Vašingtona

Novu misiju Svetske banke, Kim je izložio na predavanju pod naslovom „Promišljanje razvojnog finansiranja”, a identičnom temom baviće se iduće sedmice veliki bankarsko-finansijerski skup u glavnom gradu SAD.

Britanska nevladina organizacija „Oksfam” odavno zna da je za Svetsku banku neophodno da dobro promisli o dosadašnjem načinu finansiranja razvoja siromašnijeg dela sveta. 

Naime, koliko lane Oksfam je upozorio da 51 od 68 velikih kompanija koje sarađuju sa Svetskom bankom na razvojnim projektima u Africi istovremeno obilato koriste usluge poreskih rajeva (sa Mauricijusom na čelu) kako bi ono što zarade na Crnom kontinentu vešto sakrile.

Ovog meseca, a uoči sledećeg prolećnog zasedanja Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu, Oksfam je izašao sa izveštajem „Nameštene reforme” u kojima analizira globalne poreske vratolomije 50 američkih megakompanija (i 1.751 najvažnijih prijavljenih „ćerki firmi”) predvođenih „Eplom”, „Fajzerom” i „Majkrosoftom”. Prema nalazima Oksfama, tih 50 firmi u poreskim oazama sveta drži preko 1.600 milijardi dolara. Najveću sumu sklonio je „Epl”, oko 200 milijardi dolara, potom „Fajzer” oko 193 milijarde i „Majkrosoft” oko 124 milijarde. Poreskim akrobacijama dotičnih 50 kompanija SAD godišnje lišavaju prihoda od oko 134 milijarde dolara. Istih 50 američkih kompanija – od kojih su mnoge inače „desna ruka” Svetske banke u proklamovanom nastojanju da omogući belosvetskoj sirotinji da bolje živi – iz država kojima je neophodna pomoć da stanu na noge godišnje iznesu preko 100 milijardi tamo zarađenih dolara na diskretne bankarske adrese na Bermudima, u Irskoj, Luksemburgu i drugde, tvrdi Oksfam.  

Pouzdani partneri vodećih institucionalnih zajmodavaca Zapada, vodeće američke kompanije sa spiska Oksfama, kod kuće ne štede napore da utiču na domaću poresku politiku.

U periodu od 2009. do 2015. godine 50 kompanija uložilo je preko 2,5 milijardi dolara na lobiranje u kuloarima moći u Vašingtonu. Lobisti američkih megakompanija su u tom periodu prosečno po kongresmenu trošili i po nekoliko desetina miliona dolara, barem tako tvrdi Oksfam. Oko 352 miliona dolara utrošeno je na usmeravanje poreske politike SAD, čime su – barem prema navodima Oksfama – ostvarili poreske olakšice u visini od oko 423 milijarde dolara. Ko bi među najjačima poželeo da se ovakva praksa transnacionalnim loptanjem profita u sopstvenu korist prekine?

Naime, čime bi nova administracija u Amerika možda mogla da privoli Klub 50 da prestane sa sklanjanjem profita u poreske rajeve i donese višak prinosa u domovinu?

Korporativna stopa poreza na saveznom nivou u Americi sada iznosi 35 odsto, što je inače svetski rekord. Američki predsednik Donald Tramp je tokom izborne kampanje predložio da se poreska stopa smanji na 15 odsto i da se kompanijama omogući vraćanje neprijavljenog keša u zemlju uz jednokratni porez od deset odsto.

Oksfam tvrdi da bi takva dva poteza pogodovala samo profitabilnim kompanijama i bogatim akcionarima, nikako američkim firmama koje uvoze robu iz inostranstva ili siromašnim zemljama kojima je izvoz u SAD od ključnog značaja.

Da li 50 američkih megakompanija smatra da im se isplati da podrže najavljene reforme poreskog sistema SAD ili će lobirati za još bolju ponudu, zasad je neizvesno. Kako će Svetska banka pristupiti novoj misiji „poštenog brokera” između biznisa željnog sve većeg profita i siromašnih punih želja za boljim životom, biće jasnije iduće sedmice na zasedanju u Vašingtonu.