Америчке мегакомпаније јаче од Вашингтона

Нову мисију Светске банке, Ким је изложио на предавању под насловом „Промишљање развојног финансирања”, а идентичном темом бавиће се идуће седмице велики банкарско-финансијерски скуп у главном граду САД.

Британска невладина организација „Оксфам” одавно зна да је за Светску банку неопходно да добро промисли о досадашњем начину финансирања развоја сиромашнијег дела света. 

Наиме, колико лане Оксфам је упозорио да 51 од 68 великих компанија које сарађују са Светском банком на развојним пројектима у Африци истовремено обилато користе услуге пореских рајева (са Маурицијусом на челу) како би оно што зараде на Црном континенту вешто сакриле.

Овог месеца, а уочи следећег пролећног заседања Светске банке и ММФ-а у Вашингтону, Оксфам је изашао са извештајем „Намештене реформе” у којима анализира глобалне пореске вратоломије 50 америчких мегакомпанија (и 1.751 најважнијих пријављених „ћерки фирми”) предвођених „Еплом”, „Фајзером” и „Мајкрософтом”. Према налазима Оксфама, тих 50 фирми у пореским оазама света држи преко 1.600 милијарди долара. Највећу суму склонио је „Епл”, око 200 милијарди долара, потом „Фајзер” око 193 милијарде и „Мајкрософт” око 124 милијарде. Пореским акробацијама дотичних 50 компанија САД годишње лишавају прихода од око 134 милијарде долара. Истих 50 америчких компанија – од којих су многе иначе „десна рука” Светске банке у прокламованом настојању да омогући белосветској сиротињи да боље живи – из држава којима је неопходна помоћ да стану на ноге годишње изнесу преко 100 милијарди тамо зарађених долара на дискретне банкарске адресе на Бермудима, у Ирској, Луксембургу и другде, тврди Оксфам.  

Поуздани партнери водећих институционалних зајмодаваца Запада, водеће америчке компаније са списка Оксфама, код куће не штеде напоре да утичу на домаћу пореску политику.

У периоду од 2009. до 2015. године 50 компанија уложило је преко 2,5 милијарди долара на лобирање у кулоарима моћи у Вашингтону. Лобисти америчких мегакомпанија су у том периоду просечно по конгресмену трошили и по неколико десетина милиона долара, барем тако тврди Оксфам. Око 352 милиона долара утрошено је на усмеравање пореске политике САД, чиме су – барем према наводима Оксфама – остварили пореске олакшице у висини од око 423 милијарде долара. Ко би међу најјачима пожелео да се оваква пракса транснационалним лоптањем профита у сопствену корист прекине?

Наиме, чиме би нова администрација у Америка можда могла да приволи Клуб 50 да престане са склањањем профита у пореске рајеве и донесе вишак приноса у домовину?

Корпоративна стопа пореза на савезном нивоу у Америци сада износи 35 одсто, што је иначе светски рекорд. Амерички председник Доналд Трамп је током изборне кампање предложио да се пореска стопа смањи на 15 одсто и да се компанијама омогући враћање непријављеног кеша у земљу уз једнократни порез од десет одсто.

Оксфам тврди да би таква два потеза погодовала само профитабилним компанијама и богатим акционарима, никако америчким фирмама које увозе робу из иностранства или сиромашним земљама којима је извоз у САД од кључног значаја.

Да ли 50 америчких мегакомпанија сматра да им се исплати да подрже најављене реформе пореског система САД или ће лобирати за још бољу понуду, засад је неизвесно. Како ће Светска банка приступити новој мисији „поштеног брокера” између бизниса жељног све већег профита и сиромашних пуних жеља за бољим животом, биће јасније идуће седмице на заседању у Вашингтону.