„Beskraj” za mamu i tatu

 Jer, čak devet pesama urađeno je u saradnji sa muzičara ne samo iz regiona već i iz Indije i Jermenije. „Beskraj” je posvećen roditeljima mladog umetnika koji se na brojnim projektima potpisuje kao tekstopisac, pevač, producent, dizajner zvuka, aranžer...

– Obećao sam i ispunio obećanje. Godinu dana sam radio na ovom albumu iako su, priznajem, neke pesme prosto izvučene iz fioke u kojoj su ležale tri, četiri godine i bile su „na pola puta” da zažive. Ovaj album im je to i omogućio. Ceo „Beskraj” je posvećen mami i tati, mojim herojima. Obradio sam dve tatine pesme: numeru „Doviđenja” sa Vasilom Hadžimanovim i „Cveće cafnalo” sa Vlatkom Stefanovskim. Tu pesmu je moj otac obradio još 1985. godine i reč je o muzici iz Mokranjčevih „Rukoveti”. Inspirisan tom tatinom verzijom, uradio sam novu, još moderniju – priča Marko Luis.

Na pitanje kako je došlo do saradnje sa Vlatkom Stefanovskim, priča o njihovom susretu pre dva leta na nekom od muzičkih dešavanja kada ga je slavni makedonski umetnik priupitao može li da koristi njegovo pojačalo.

– Tada smo razmenili telefone. Nakon godinu i po dana poslao sam mu poruku u kojoj ga pitam da li bi želeo da obradi pesmu mog oca. Pristao je. Bio sam srećan kao dete. Neverovatna je to stvar da sarađujete sa nekim ko je svetska veličina. Poslao mi je svoju interpretaciju „Cveća” na gitari koju je snimio u svom skopskom studiju. Kada mi je stigla ta njegova gitarska „priča”, njegov pečat unet u moj aranžman, oduševio sam se. I to mi je jedna od omiljenijih numera – priznaje mladi muzičar.

Pesma „Doviđenja” obrada je oproštajnog pisma Sergeja Jesenjina koje je Ljubiša Stojanović u muzičko ruho uvio osamdesetih godina prošlog veka.

Međutim, tek devedesetih ova pesma je izašla na njegovom albumu.

– To je jedna od emotivnijih pesama. Još kada sam počinjao da se bavim muzikom ujak mi je stalno govorio kako bi trebalo da obradim upravo tu pesmu. Evo, sada sam to uradio. U ovoj pesmi društvo mi je pravio Vasil Hadžimanov. On i njegov klavir – kaže Marko.

I Borislav Dimitrov Bobo, polu-Afrikanac, polu-Bugarin, upisao se na listu dueta na omotu „Beskraja”.

On je tumačio pesmu za koju je Marko Luis napisao muziku i uradio aranžman.

Kao gošća se upisala i pevačica Aleksandra Denda, mlada umetnica koja živi i radi u Bostonu i koja je studije završila na prestižnom Berkliju.

Ona je pevala na – izmišljenom jeziku.

A onda je iz Indije stigla Tanu Saksena. I to kako bi u Crnoj Gori, u šumi nadomak Tivta, snimila spot za „Beskraj”.

– Tokom snimanja mogao sam da poginem. Dok smo trčali kroz šumu 20 centimetara od moje glave palo je drvo. Usred snimanja. I to je ostalo u spotu – priča Marko koji je kontakt sa Saksenom uspostavio preko „Instagrama”. Želeo je da mu na albumu gostuje i muzičar iz Indije i u tom naumu uspeo zahvaljujući – novim tehnologijama. Internetu.

Da je reč o međunarodnom muzičkom projektu govori i podatak da je u pesmi „Đelem, đelem” sa Markom sarađivao Lejt Sidik, jermenski violinista.

– Moj je aranžman, moja muzika a njegova violina. Interesantno zvuči – zadovoljno priča Marko Luis koji je sa Indijkom Saksenom uradio i jednu verziju pesme „Pada noć”, dok je drugu verziju iste numere, kao bonus pesmu na albumu, napravio sa di-džejom Mihajlom Lalićem koji se umetnički potpisuje kao Mihailov.

A kao uvod u „Beskraj”, priču koju sa ljubavlju mladi muzičar posvećuje roditeljima, ide prva pesma istoimenog naziva.

I to je pesma u kojoj se pojavljuje samo autor albuma, Marko Stojanović Luis.