Intelektualci i budućnost

Intelektualac je, dodaje, možda najbliži filozofu, i čini ga, između ostalog, i etika angažovanosti.

„Odmah nam padaju na um Rasel, Čomski, Handke, koji ne drže stranu jačeg nego boljeg, ali i njihov antipod Bernard Anri Levi iz vatrenog intelektualnog šou-biznisa i zagovornik vojnih intervencija.”

U Srbiji, kaže Gordić, intelektualci moraju da se ponesu sa nizom pitanja, a jedno, ističe, možda još nije rešeno: „Kako preživeti olujno nevreme razbojničkog, ideološkog kapitalizma, kad, recimo, državi nije dovoljno ni 11 godina sudskih procesa da utvrdi kako su propala neka od najvećih srpskih preduzeća.” Izdvojio je i demografske probleme i splet identitetskih pitanja, kao što su ona o srpskom narodu u Crnoj Gori i o bosanskom jeziku.

„Moram iskazati bojazan da se i u vremenu budućem, u rastućem medijskom i institucionalnom žagoru, glas odgovornih i autentičnih intelektualaca neće bolje čuti i razaznavati. Možda smo za to i sami krivi”, kaže Gordić.

Ukazujući na sistem finansiranja nauke i obrazovanja u svetu, u kome primećuje koruptivni način delovanja, sociolog prof. dr Ljubiša Despotović ističe da je kritička uloga intelektualca obesmišljena.

„Čak i elitni američki univerziteti od visokih članarina koju naplaćuju studentima mogu da pokriju samo trećinu troškova, a sve ostalo se finansira iz tzv. donacija transnacionalnih kompanija, industrija”, kaže.

Problem je, smatra, i u samoj suštini obrazovne delatnosti. Podseća na knjigu „Sumrak američkog uma” Alena Bluma, gde je  autor krajem osamdesetih godina analizirao stanje u obrazovanju i zaključio da je na američkim univerzitetima obrazovanje postalo „obična propaganda”.

„Bojim se da smo i mi, kao loši epigoni svega onoga što nam je stiglo od procesa globalizacije, a posebno intelektualci, stavljeni u položaj da ili reprodukujemo tu propagandu, koja nam se nameće kroz razne oblike političke korektnosti, ili da ukoliko se suprotstavite tim tendencijama budete izloženi podsmehu, medijskoj blokadi – ili, još gore, stopiranju vaše intelektualne, naučne karijere i mogućnosti da završite na ulici”, kaže Despotović.

Govoreći o poziciji intelektualca u društvu, urednik „Letopisa Matice srpske” prof. dr Slobodan Vladušić istakao je da je u njenoj osnovi pristup moći. „Pristup moći, ili veza između intelektualca i politike je konstitutivni element koji se često zaboravlja”, kaže.

Vladušić je kazao da ga je na minulim predsedničkim izborima „najviše iznerviralo” oko devet odsto glasova koje je dobio Ljubiša Preletačević Beli (izmišljeni lik koji je promovisao Luka Maksimović iz Mladenovca).

„Šta raditi sa tom odlukom da se glasa za tog čoveka? To je vrsta smrti poverenja u misao, u vezu intelektualca i moći”, kaže Vladušić, dodajući da to nije smetalo političkim partijama.

„Pitanje budućnosti intelektualca zavisi od toga da li će oni uspeti da obnove pristup moći, da li će uspeti da intelektualizuju srpske političke partije. Druga mogućnost je da intelektualci stupe u političko polje, jer samo na taj način mogu da obavljaju funkciju intelektualca”, ocenio je Vladušić.

Sociolog i novinar dr Slobodan Reljić, međutim, smatra da je Preletačević veoma važna pojava u društvu i „poruka koja je apsolutno jasna” u sistemu kakav je uspostavljen u Srbiji i koji „mora da se skloni da bismo mi vodili intelektualne rasprave koje se tiču našeg kulturnog koda, naših interesa, naših sposobnosti da uspostavimo komunikaciju sa tom drugom stranom”.

Na okruglom stolu učestvovali su i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, prof. dr Srđan Šljukić, mr Aleksandar Vranješ, dr Aleksandar Gajić, doc. dr Miloš Ković, dr Jelena Marićević...