Pudar pred parlamentom

Nesreća od čoveka kome je istorija podarila nezasluženu ulogu da nasledi ubijenog premijera bio je značajan za pomenutu istoriju baš koliko i gospođa Mićić, u rodnom Užicu poznatija kao stolovača (volela da igra na stolu, mladost – ludost), kada je proglasila vanredno stanje...

*

A one stepenice! Nije im se samo Rosandić divio. Popneš se, baciš kamen, zapališ vatricu, spališ listiće i vičeš „Pobeda” i „Gotov je”...

I dobiješ vinograd! Ma važi...

*Pudar je čovek koji čuva vinograd. Obično stanuje u kućici s okućnicom koja je u okviru vinograda. U kućici u kojoj živi živi i njegova porodica. Ženu mu zovu „pudaruša”.

*

Pudaruša, ne pederuša. Ma vi biste sve da...

Ne vredi. Moramo iz početka.

Evo u čemu je nesporazum.

Protivnici Parade ponosa tvrde da ne mogu pederi da imaju neka posebna prava samo zato što polno opšte na specifičan način, a oni koji je podržavaju ne umeju da objasne da u stvari traže prava za duše zarobljene u pogrešnom telu!

A pri tome i jedni o drugi o gej paradama znaju samo iz dokumentaraca iz Brazila gde se u šarenoj koloni svi živi, i napredni, i nazadni, i transvestiti, i muški i ženski šatro šibaju kožnim bičevima, ližu bradavice izbušene pirsingom jednim drugima i polivaju se pivom izazivajući konzervativni i učmali svet.

Problem je u tome što o pravima gejova svi imaju mišljenje ali niko nema znanje.

Što reče moj deda: „...Vidiš ovoga... obrazovan, a glup... šteta!”

*

Divan je slobodan dan svanuo nad Kosovom. Ekipa Si-En-Ena krstari srpskom pokrajinom tražeći materijal da zamuti šlag na tortu slobode koju je Hasim Tačić – Hoki umesio rukama krvavih do bretela „tadić” majice.

Treba zaraditi platicu, a nigde leševa, nigde izbeglica, opljačkanih Albanaca i silovanih Albanki.

Od ujutru u čajdžinici „Bosfor” sedi Fifti Sent s menadžerom, doručkuju burek s junetinom i pivo i planiraju da se negde usele.

– Video sam dobru kuću – kaže menadžer.

– Gde?

– Ideš od „Granda” Ulicom Bila Klintona sve do kružnog toka Monika Levinski...

– U kakvom je stanju?

– Samo higijensko krečenje. Pre toga treba ukloniti mrtve Srbe, stoku i uneti ugalj.

– Za ugalj ćemo videti s Briti Spirs, dolazi da se posle besanih trenutaka svoga propalog života posveti miru i kokainskoj terapiji.

– A gde smo mi tu.

– Uzećemo od Čede na crtu a fuksa će da nam vrati posle turneje koju sam joj organizovao: Debar, Kičevo, Gostivar, Struga, Vevčani, Ohrid...

– To će biti ludo, ko dolazi od stranaca?

– Priča se: ili Mogerini ili Skot. Isti klinac, da ne kažem...

*

Naš sugrađanin B. I. proslavio je prekjuče mali ali značajan jubilej. Naime, počinio je već treće ubistvo u svom radnom i životnom veku a kako je još uvek u snazi, u porodici veruju da se na tom broju neće zaustaviti. Radost je podelio s prvim komšijom koji će danas biti sahranjen na lokalnom groblju u Grockoj.

Kada čoveku već tako dobro ide država treba da povede o njemu računa kada ga puste kroz godinu, dve dana zbog dobrog vladanja.

Treba da mu se obnovi dozvola za nošenje oružja, da mu se da start-ap kredit za kupovinu novog naoružanja ako mu je staro oduzeto, te da mu se odredi i seansa s psihologom jer je moguće da B., koji se toliko nagledao krvi i smrti u svom životu, oduzimajući tuđe živote, oboli od vijetnamskog sindroma.

B. je u svojoj struci među vodećima u Srbiji, a u vreme krize još je snažnija ona izreka prema kojoj svaki zanat je zlatan. Zato on treba da bude uzor mladima u njihovom odnosu prema drugima. Država se oko toga godinama trudi, ali ne bi bilo loše i da neka obrazovna ustanova ponese ime našeg B-a te da on bude doživotni predavač i počasni direktor te škole.

Čestitamo B-u i ministarstvu pravde na promociji akcije „Ubi komšiju i zasadi drvo”, u zemlji Srbiji, najpošumljenijoj na Balkanu...

*

Vremeplov 18. 8. 2009. godine

Prijatno popodne u Vladi Srbije. Okupljaju se ministri posle godišnjih odmora. Erkondišn zuji. Krkobabić pevuši: „Saga po, saga po...”

Šef ih propituje:

– Je li, bre Đeliću, gde si tako pocrneo?

– Ma pusti me, gazda, išao sam na neko krstarenje pa sam ispao s broda. Jedva sam živu glavu izvukao?

– Pa, kako si se spasao?

– Srećom počeše svi da viču „drž’te lopova”, i izvadiše me...

– A ti, Dinkiću, što su ti oba ramena u gipsu?

– Objašnjavao sam koliku sam ribu upecao, pa...

– Razumem, a ti, Mrko?

– Imao sam problema na merenju pred ulazak u avion. Automatska govorna vaga, mamu joj, kaže: „Stanite ponovo, ovaj put sami!”

– I naša Sneškica, balerinica, lepo je pocrnela. El istina, dušo, ovo što pričaju da si htela na napuniš penkalo u Crnom moru?

– Lažu dušmani. To ovi tabloidi... Kad ćemo taj zakon o informisanju... Mislim, ovo je strašno...

– Sredićemo ih, ne brini. Cvetkoviću! Šta si ti radio na moru?

– Čitao sam, gazda! Pre nego da krenemo pita me žena dal’ da nosi težu ili neku lakšu literaturu. Ja joj kažem: „Što si glupa, kakve veze ima kad idemo kolima”...