Uranak ne mora biti samo roštilj i pivo

Ples lipicanera u ergeli „Kelebija”

Subotica – Prostranstvo uređenog parka i još toliko prostora pod objektima kao što su štale za konje i sportski tereni glavni su razlog zbog kojeg posetioci tradicionalno već godinama za prvomajske praznike dolaze na ergelu „Kelebija”. Kapije ergele biće otvorene sva četiri dana ovog produženog vikenda od 10 do 20 časova, a zabavu ovde mogu da pronađu svi koji vole da su u prirodi.

U štalama je 60 lipicanera, tu je mini zoo-vrt domaćih životinja sa kokama, paunovima, kozama, ovcama, patkama, dečije igralište i tereni za odbojku, košarku, stolovi za stoni tenis...

– Za praznike uobičajeno je da ovde dođu porodice, ponesu ćebad, šatore, lopte, rolere i provedu dan u prirodi. Deca mogu da hrane domaće životinje hranom koju mi pripremimo, da uživaju gledajući konje, a oni aktivniji i da se posvete nekom sportu – kaže Tereza Keresteš, direktorka ergele „Kelebija”.

Ulaznice za boravak na prostoru ergele su besplatne, a jahanje konja ili vožnja kočijama se naplaćuje. Jahanje ponija 15 minuta košta 250 dinara, a iskusni jahači mogu da jašu konje sat vremena za 1.300 dinara. Kratka vožnja fijakerom staje 400 dinara, dok sat vožnje kroz kelebijsku šumu košta 650 dinara.

Tereza Keresteš kaže da je stalno prisutan vodič koji vodi goste kroz ergelu i Muzej kočija, a kad neko ogladni, može da svrati u poznati restoran u kojem se za prvi maj kuva kotlić i raspaljuje roštilj.

Ono po čemu se izdvaja praznični program u ergeli jeste gala program s lipicanerima, koji se održava svakog 2. maja od 17 časova.

– U programu učestvuje 20 konja, 12 pod sedlom i osam u zapregama, vođeni radnicima i iskusnim jahačima kluba „Favori”. Oni tokom jednočasovnog programa izvode sedam koreografija, što ne radi nijedna ergela u Srbiji – kaže Keresteševa. Ovaj program za posetioce je besplatan. 

A. Isakov

Uz „smederevku” na uranak

Kako stara pesma kaže, „vas dan otvoreno” čeka vas Smederevo, srednjevekovna prestonica Srbije. Tvrđava, nekadašnji dvor despota Đurađa Brankovića i njegove supruge Irine Kantakuzin, poznate kao prokleta Jerina, centralno je mesto na turističkoj mapi ovog kraja. 

Vinogorje Smedereva za oko je zapalo još knezu Milošu Obrenoviću. On je 1829. godine ovde kupio vinograd od Turčina Muhameda. Tu je prelepa Vila „Zlatni breg”, letnjikovac dinastije Obrenović. Vila i stoletni park koji je okružuje, sa najlepšim pogledom na Dunav i Panonsku niziju, prava je  poslastica. I danas se ovde toči vino iz kraljevog podruma, a čitav kraj ostao je prepoznatljiv po vrhunskom grožđu, vinu i rakiji.

Ako ste u Smederevu, nemojte propustiti da uz koju čašicu osetite draž Vinskog grada i prepustite se gostoprimstvu dobrih domaćina – lokalnih vinara. Ovaj autentični kutak u centru grada, sa kućicama od bačvi starih nekoliko stotina godina kao i uličicama nazvanim po vinima iz ovog podneblja, nastao je iz želje da se Smederevu vrati epitet čuvenog vinogorja i brend „smederevka”.   

Značajno istorijsko mesto je Karađorđev dud ispod koga je turski zapovednik grada Dizdar Muharem Guša predao ključeve Smedereva voždu Karađorđu Petroviću 8. novembra 1805. i tako simbolično proglasio Smederevo, po drugi put u istoriji, za prestonicu Srbije. Star je preko trista godina.

Požarevac je čuven i po ergeli Ljubičevo, koju je 1860. osnovao knjaz kako bi unapredio konjarstvo u Srbiji. Ime joj daje Milošev sin Mihailo po svojoj majci, kneginji Ljubici. Danas spada u instituciju evropskog ranga. A tu je i galerija čuvene slikarke Milene Pavlović Barili, u njenoj rodnoj kući.

Kompleks „Požarevački mir” na brdu Sopot iznad grada, mesto je na kome je 1718. potpisan mir između Austrougarske i Turske. U istom kompleksu je i etno-selo „Tulba”, sa brvnarama homoljskog kraja, opremljenim pokućstvom iz 18. i 19. veka.

U blizini Starog Kostolca je nezaobilazni Viminacijum. Na mestu ovog rimskog grada i legionarskog logora do sada je otkopano 14.000 grobova i otkriveno je 50.000 predmeta, od toga hiljadu zlatnih. Posebnu draž ovom lokalitetu dalo je otkriće mamutice Vike, stare oko milion godina i ostaci još četiri mamuta, starih 180.000 godina. Mamut park – podzemna pećina, otvoren je 2014. godine i prostire se na 1.500 kvadratnih metara.  

Golubačka tvrđava ili Golubački grad zaštitni su znak istoimenog mesta, a ko skrene ka Kučevu kreće ka speleološkom raju. Niz pećina Ceremošnja, Ravništarka, Dubočka i Ševićka... Posebno je interesantna Zviška potajnica, prirodni fenomen gde voda ističe samo u određenom vremenskom periodu. Trebalo bi pomenuti i zlatonosnu reku Pek, koju i danas pohode ispirači zlata, a legende o ovome još su žive. 

O. Milošević

Valjevski spoj prirode i istorije

Valjevo – Zovu ga grad na Kolubari, ali Valjevo je u stvari grad na pet reka. Kolubara nastaje od Obnice i Jablanice koje se spajaju baš na zapadnom ulazu u varoš, dok se Gradac u Kolubaru uliva samo nekoliko kilometara niže, u istočnom delu grada, a i Ljubostinja joj se naknadno „pridružuje”.

Prva turistička stanica je Narodni muzej koji, prema rečima direktora dr Vladimira Krivošejeva, posetiocima nudi četiri muzejske priče. Centralna muzejska postavka „Valjevo – treće dimenzija prošlosti, pogled iz budućnosti” predstavlja svojevrsnu paradigmu istorije Srbije kroz višemilenijumsku prošlost valjevskog kraja, od praistorije do početka Drugog svetskog rata. Nadomak muzeja nalazi se Muselimov konak podignut u 18. veku, najstarija sačuvana zgrada u Valjevu, jedini materijalni ostatak koji je direktno vezan za neposredni povod Prvog srpskog ustanka. U njemu su početkom 1804. bili zatočeni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin pre nego što su izvedeni na gubilište.

Kilometar dalje, na brdu je Kula Nenadovića, simbol Valjeva, podignuta 1813. kao skladište municije za ustanike. Turci su je pretvorili u tamnicu, a Miloš Obrenović je obnovio 1836. godine.

Na 11 kilometara od Valjeva, kraj puta za Šabac, je Brankovina sa crkvom iz vremena Prote Mateje Nenadovića i grobovima članova ove znamenite porodice – Protinim, kneza Alekse, ustaničkih vojvoda Jakova, Jevrema i Sime, književnika čika Ljube Nenadovića... U blizini se večno odmara i besmrtna pesnikinja Desanka Maksimović.

Valjevo je poznato i po Tešnjaru, staroj gradskoj čaršiji, jednoj od retkih koja je sačuvala autentični izgled nastao još u turska vremena, u 19. veku.  Duh modernog čuva Moderna galerija, jedinstvena zaostavština akademika Ljube Popovića. U njoj upravo traje izložba „Ljuba – slike” koja je za vrlo kratko vreme privukla preko četiri hiljade posetilaca.

Nadomak Valjeva je Petnička pećina sa najstarijim tragovima boravka ljudi na ovom području koji potiču iz doba paleolita. Sportsko-rekreativni centar, kompleks sa četiri bazena, ugostiteljskim objektima i sportskim terenima svakako je najatraktivniji sadržaj samog sela Petnica u kojem je i Istraživačka stanica, stecište talentovanih učenika i studenata.  

Manastir Ćelije na levoj obali Gradca, oko pet kilometara od grada, poznat je po svom duhovniku i teologu Justinu Popoviću (Ava Justin) koji je 2010. proglašen za sveca. A u Leliću je manastir – zadužbina vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića.

S. Ćirić

Među Zlatiborom i Tarom

Užice – Desetak kilometara od Užica nalazi se selo grnčara Zlakusa, sa etno-domaćinstvom Terzića avlija, a u blizini je i Potpećka pećina s najvećim otvorom na Balkanu i nizom ribnjaka pastrmke i restorana niz rečicu koja iz nje ističe. Zgodno mesto da se putnik odmori i zastane.

U Užicu na Đetinji je 117 godina stara hidrocentrala. Prva je primenila Tesline principe kod nas, a uz nju je tvrđava iz 14. veka. Oni gladni ne propuštaju poznatu užičku „lepinju sa sve”, u pekari kod Šuljage.

Magistrala iz Užica vodi ka Zlatiboru, najposećenijoj planini Srbije, koju svakog praznika pohode desetine hiljada turista. Na Kraljevom trgu, 1. maja uveče, koncert će imati popularni Zdravko Čolić. Biće na Zlatiboru i uranka, roštiljanja, mobe za izgradnju gondole do „Tornika”...

U blizini je etno-muzej „Staro selo” u Sirogojnu, Stopića pećina s bigrenim kadama, upečatljivi vodopad u Gostilju, ribnjaci u Ljubišu, čuveno jagnjeće pečenje u kafanama Mačkata.

Nedaleko je Mokra Gora, poznata po uskoj pruzi preko Šargana, popularnoj „osmici”. Njome saobraća „ćira”, kojim se voze ljubitelji starih vozova iz celog sveta. Na drugom brdu je Drvengrad Emira Kusturice, a u blizini i Višegrad sa ćuprijom na Drini i Andrićgradom.

Posetioci verni obližnjoj Tari zbog divlje prirode mogu da obiđu i Zaovinsko jezero. Ispod je reka Drina s jezerom Perućac, kao i rečica Vrelo na Perućcu, kraj koje se u restoranima jede najbolja pastrmka. Nedaleko je i nadaleko poznata Kremna, sa spomen-domom kremanskih proroka.

Kad se krene ka jugu, nailazi se na izuzetni kanjon Uvca i planinu Zlatar, koja je, kao carstvo zdravog vazduha i ukusne hrane, sve posećenija, a odatle se spušta ka Pribojskoj banji sa manastirom Svetog Nikole iz 12. veka, te dalje ka slapovima Sopotnice, manastiru Mileševa, selu stogodišnjaka Kamena Gora...

B. Pejović

Miris jorgovana u dolini kraljeva

Kraljevo – Namerniku koji poželi da obiđe i upozna krajolik u kojem se rađala srpska država i gde se čuva duh dinastije Nemanjića početak puta mora biti manastir Žiča. To je „majka svih crkva”, u kojoj je bilo prvo sedište Srpske arhiepiskopije i gde je krunisan prvi srpski kralj Stefan Prvovenčani, a potom, kako legenda kaže, krunom ovenčano još šest srpskih vladara. Put vodi preko obližnje Mataruške Banje, gde se posetilac neće zadržati, jer su lečilište i hoteli zatvoreni, a banja svojevrsni spomenik tranzicije.

Putem od Kraljeva prema Raški, na samom ulazu u Ibarsku klisuru, prolazi se pokraj tvrđave Maglič, građene, kako se veruje, polovinom 13. veka, kao vojno utvrđenje zarad zaštite manastira. Odatle prema jugu, na liticama klisure, baš sada cvetaju hiljade jorgovana. Cvetni spomenik davne ljubavi, jer se veruje da potiču još iz vremena kralja Uroša (1243–1276), koji je, dovodeći za suprugu princezu Jelenu, anžujskog roda, zapovedio da se ibarski krš ulepša kako bi joj ublažio žal za rodnom Provansom.

Iz te cvetne doline skreće se ka manastiru Studenici, kod nas najznačajnijem i u arhitektonskom i freskoslikarskom pogledu, koji je gradio veliki župan Stefan Nemanja. Koji kilometar dalje, na skoro vertikalnoj litici iznad reke Studenice, prilepljena za kamen kao orlovsko gnezdo, nalazi se isposnica njegovog sina Save. To je, uistinu, bila „kuća tišine” ovog svetitelja, koji je, veruje se, ponajviše tu pisao prvo crkveno zakonopravilo s biografijom svog oca.

Dalje, u Brveniku, na uzvisini, nalazi se još jadna srednjovekovna tvrđava, a i skretanje za manastir Gradac, zadužbinu pomenute Jelene Anžujske.

Pred samom Raškom su manastiri Stara i Nova Pavlica, pa manastir Končulić.

Na ulazu u raščansku varošicu, u koju su se 1915. godine Vlada Srbije, vojska i narod sklonili i koja je tako bila prestonica, prelazi se preko starog mosta. Na njemu je, kaže legenda, u tim teškim nevoljama srpskog naroda i pred povlačenje vojske preko Albanije, potajno plakao i tadašnji premijer Nikola Pašić.

Odatle, put dolinom kraljeva vodi prema centru Starog Rasa, tj. Petrovoj crkvi, najstarijoj bogomolji u Srba, gde je Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije, primio pravoslavnu veru i odakle je krenulo nastajanje prve srpske države. 

M. Dugalić

„Divostinka”, manastiri i knez Miloš

Kragujevac – U Kragujevcu je 2016. godine boravilo više od 43.000 gostiju, ali uglavnom poslovnih ljudi koji se, u proseku, zadržavaju samo dva dana. Da duže ostanu bori se Gradska turistička organizacija „Kragujevac” koja je pripremila 12 vodičkih tura po gradu i okolini.

„Istorijsko jezgro grada“ je pešačka tura koja omogućava upoznavanja sa Miloševim vencem, mestom gde je knez Miloš Obrenović formirao svoj skromni dvorski kompleks kada je 1818. Kragujevac proglasio prestonim gradom ustaničke Srbije. U okviru Miloševog venca su Amidžin konak, Konak kneza Mihaila Obrenovića, zdanje Stare skupštine i stara Miloševa crkva.

 Pešačka tura je i „Vojvoda Radomir Putnik“, u okviru koje se posetioci mogu informisati o istoriji grada u Prvom svetskom ratu. Jedna pešačka tura posvećena je i staroj „Topolivnici“, mestu gde je nastala prva fabrika oružja na Balkanu.

Najveći broj tura posvećen je brojnim srednjovekovnim šumadijskim manastirima. Crkva Svetog Petra i Pavla je u Grošnici, na putu ka Adžinim livadama, odakle nema mnogo do Bajčetine, gde je predsednik Tomislav Nikolić sagradio svoj letnjikovac i crkvu posvećenu Svetom Dimitriju. Manastir Lipar je u Donjoj Sabanti, gde je službovao Đura Jakšić. Rudnički manastiri su na putu ka Gornjem Milanovcu, a Denkovac, Raletinac i Sarinac su na „mestu susreta“ Šumadije i Levča. Manastiri u Drači i Divostinu okupljaju veliki broj vernika, a Divostin je interesantan i zbog arheološkog lokaliteta iz doba neolita na kome je pronađena figurica žene – „Divostinka“.

Gradska turistička organizacija „Kragujevac“ posvećena je i razvoju lovnog turizma. Sa Lovačkim udruženjem „Šumadija“ organizuje posetu fazaneriji u Šumaricama, gde turisti mogu da odgledaju film „Kragujevac, kolevka organizovanog lovstva u Srbiji“. 

B. Kartalović

Brodicom po Carskoj bari

Za onog ko voli mir nema lepšeg mesta od Carske bare. Reč je jednom od meandara reka Begej, kome nema pristupa ni automobilima ni čamcima.

Postoji samo jedna brodica na kojoj plove znatiželjnici kroz tišinu i nedirnutu prirodu.

Područje je proglašeno zaštićenim još 1955. pa su tako obezbeđene prirodne lepote u koje se sklanjaju ptice i druge životinje jer ovde nema pristupa lovcima i bilo kome s oružjem, niti ima seče drveća. Od priručnih sredstava posetioci mogu da nose samo durbine i dvoglede kojima mogu da posmatraju. Đ. Đukić

Branku na Stražilovo, Milici u Bukovac

Novi Sad – Pešačkim stazama Fruške gore, planine usred panonske ravnice, koja je nacionalnim parkom proglašena 1960. godine, izletnici mogu da obiđu neke od čak 16 pravoslavnih manastira koji se nalaze na potezu od 50 kilometara dužine i deset kilometara širine, da posete grob Branka Radičevića na Stražilovu, obližnje Sremske Karlovce ili Bukovac, rodno mesto Milice Stojadinović Srpkinje.

Stražilovo iznad Karlovaca ima prijatnu mikroklimu, a izuzetno lepu prirodu osvežava i Stražilovački potok. Na samom ulazu u ovo izletište je spomenik velikom srpskom pesniku Branku Radičeviću. Nedaleko je i „Brankov čardak”, restoran gde posetioci mogu da se osveže, a na vrhu Stražilova pesnikov grob, gde su njegovi posmrtni ostaci preneti iz Beča 1883. godine.

Još jedno popularno fruškogorsko izletište nalazi se u ovom krugu. To je druga strana karlovačkog Stražilova, do koje se stiže iz pravca novosadskog naselja Bukovac. Uz put koji na izlasku iz tog mesta vodi ka nacionalnom parku i „Borićima”, kako meštani nazivaju izletište, posetioci će najpre naići na „Bajk park” za ekstremne sportove – prostor sa uređenim stazama i spustovima za bicikle, kao i preprekama u vidu manjih i većih zemljanih „talasa”, koji uz odgovarajuću zaštitnu opremu i oprez mogu biti dobra zabava za omladinu.

Bukovac se nalazi na desetak kilometara od Novog Sada i rodno je mesto pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Tu je kuća u kojoj je 1828. godine rođena autorka rodoljubivih pesama o kojoj je Petar Petrović Njegoš govorio: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori”.

U nacionalnom parku uređena su i izletišta Kamenički park, Čortanovačka šuma, Partizanski put, Iriški venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalj baze, Lipovača... Boravak je besplatan, a naplaćuju se jedino parking i loženje vatre na pojedinim prostorima koji su određeni za tu namenu. S. Kovačević

Selo ispod reka

Bašte sela Belo Blato često su ispod nivoa voda u Tisi i Begeju. Turizam je počeo da se razvija kada je jedna mlada žena odlučila da podigne salaš po uzoru na onaj na kome je živela kao dete. Danas tu svraća više turista nego u Zrenjanin.

Salaš se zove „Lujza”, po imanju koje se nekada nalazilo u blizini, a sa koga se još pre više od dva veka hrana odvozila dalje od Beča. Na to imanje kao dete je dospela i Radmila Toškov i zajedno sa porodicom doprinela nacionalnom koloritu između dve reke.

Uz savete stručnjaka započeli su stvaranje salaša, na kome postoje svi sadržaji života na selu. Spojili su nekoliko placeva i kuća u napuštenoj ulici i obuhvatili ceo kompleks. Tu je dud star više od 150 godina, bunar iskopan pre jednog veka, seosko dvorište danas izgleda baš kao i onda. Đ. Đukić

Iz Niša na sve četiri strane

Niš – Velika raskrsnica puteva, kultura, naroda i vera, osim bogate istorijsko-kulturne baštine gostima nudi i prirodne, banjsko-klimatske i sportsko rekreacione centre u najbližoj okolini – bukvalno na sve četiri strane. Izleti, ekskurzije, turističke ture uz obilje dobre i zdrave hrane, ali i specijaliteta ovog dela Srbije i Balkana, oduvek su bili magnet za znatiželjne.

Pored jednog od najvećih i najvrednijih arheoloških lokaliteta u našoj zemlji i Balkanu – Medijane, posetioci mogu da posete drevnu gradsku tvrđavu u centru grada i jedinstvenu u svetu Ćele-kulu, spomenik koji su Turci napravili od lobanja srpskih junaka koji su sa vojvodom Stevanom Sinđelićem u legendarnom Boju na Čegru 1809. godine herojski izginuli boreći se za slobodu Niša. A muzej logor na niškom Crvenom krstu jedan je od retkih u svetu sačuvan i dan-danas u autentičnom obliku kakav je bio tokom Drugog svetskog rata.

Uz Nišku banju, koja je među najpoznatijim i najlekovitijim u oblasti lečenja i rehabilitacije od srčanih i reumatskih bolesti u Evropi, turistima se nude izleti do Kameničkog visa, Bojaninih voda na Suvoj planini, kao i do Babinog zuba i Stare planine.

Crkva Nikolaja Rajevskog koji je Lavu Tolstoju poslužio za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina" (Foto "Južne vesti")

U Aleksincu je spomenik ruskim dobrovoljcima na brdu Šumatovac, koji su se borili za slobodu Srbije. Petnaestak kilometara u selu Gornji Adrovac nalazi se nadaleko poznata crkva podignuta u spomen pukovnika Rajevskog, junaka Tolstojeve „Ane Karenjine”, dok je veoma blizu i Ribarska banja.

Ispod Rtnja i Ozrena je Sokobanja, po prirodnim lepotama, izvorištima termalne vode i izuzetnim zdravstvenim ustanovama jedno od najpoznatijih banjsko-klimatskih mesta, sa drevnim Soko-gradom.

Jugoistočno od Niša su prelepe Sićevačka klisura koja vodi prema Beloj Palanci i Pirotu i Jelašnička klisura kroz koju se prolazi na putu prema Zaplanju i do vrhova Suve planine. Nešto dalje prema jugu na padinama ove planine prava su atrakcija divlji konji. Krdo od preko stotinu divljih konja, koji samoopstaju decenijama, živi nedaleko od ljudskih naselja. T. Todorović