Ima li spasa za Kurta Beka

Nema nagoveštaja da bi najstarija nemačka politička stranka Socijaldemokratska partija (SPD) mogla uskoro da izađe iz duboke krize kakva se ne pamti u poslednjih nekoliko decenija.

Političke akcije partije Vilija Branta – to je njeno, u istoriji dugoj gotovo vek i po, zlatno vreme – na „tržištu” dramatično padaju: u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja silazile su čak i na dvadeset odsto (!) onih koji bi se, na eventualnim parlamentarnim izborima, u ovom času opredelili za socijaldemokrate.

Izbori su, istina, još relativno daleko – najesen sledeće godine – ali i previše blizu da bi partija izašla „iz doline plača” i zauzela uspešnu startnu poziciju.

Duboka kriza SPD-a prerasta u dramu njenog, očigledno neuspešnog, predsednika Kurta Beka, pri čemu nije jednostavno zaključiti ko koga gura u provaliju.U svakom slučaju, ključno pitanje ovih dana, koje se postavlja u sve drastičnijoj formi, jeste: može li Kurt Bek, autoritativni šef pokrajinske vlade u Rajnland Pfalcu i njegova bleda kopija u Berlinu (sedište SPD), u ulozi partijskog lidera uopšte izvući stranku iz gubitničke pozicije i sumornog raspoloženja.

Nešto više od polovine članova i pristalica stranke, prema rezultatima najnovijih istraživanja, odgovara odrečno, a kad je reč o građanima, različitih političkih opredeljenja i simpatija, odrečan odgovor je daleko ubedljiviji: dve trećine Nemaca ubeđeno je da Bek nije sposoban da to učini.

U tom kontekstu se uveliko, po uverenju mnogih prerano, licitira sa kandidatom socijaldemokrata za saveznog kancelara na parlamentarnim izborima 2009. Sama činjenica da se to pitanje postavlja prerano i u oštroj formi indirektan je izraz nepoverenja u lidera stranke: po „običajnom pravu” i tradiciji to pitanje bi trebalo da bude izlišno – kandidatura automatski pripada prvom čoveku stranke.

Ovoga puta to, očigledno, nije slučaj, iako generalni sekretar SPD-a Hubertus Hajl, i u poslednjim izjavama, tvrdi da kandidatura Kurta Beka za eventualnog naslednika Angele Merkel na najvažnijem položaju u zemlji (funkcija predsednika republike je, uglavnom, reprezentativna i protokolarna) neće biti sporna. Generalni sekretar priznaje da su „nepotrebne rasprave” u poslednje vreme partiju predstavile u javnosti kao „raštimovani hor”, ali je uveren da će se sve napokon dovesti u red. Najavio je, u tom smeru, stvaranje „kompetentnog tima” za vođenje izborne kampanje, kad za to dođe vreme, uz opasku da je Bek „dobar predsednik” i da ima podršku u partiji.

Njegova eventualna kandidatura za kancelara je još neizvesnija. Ne samo zbog spekulacija o zaveri koju mu, navodno, snuju i kuju u samom vrhu partije. U medijima su se kao „pučisti” spominjala dva potpredsednika, šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer i ministar finansija Per Štajnbrik.

Prema istraživanju koje je za potrebe magazina „Špigl” obavio jedan ugledni institut, najviše šansi bi u ovom trenutku imao Štajnmajer (30 odsto). Prvi put je sada ispred maleroznog Beka „isplivao” i Štajnbrik i tako „gurnuo” u trci za kancelarsku fotelju šefa partije na treće mesto.