Haotizacija Evrope počela od Balkana

Andrej Fursov, jedno od najprovokativnijih imena savremene ruske istoriografije i društvene nauke, ističe da kada je u pitanju u Severna Koreja treba obrati pažnju na sledeće: pritisci na Pjongjang se pojačavaju uvek kada je Kini potrebno da zbog svojih interesa izvrši pritisak na SAD.

– Inače, pojavila se informacija, i to nekoliko puta, da američki FED u Severnoj Koreji pod čvrstom kontrolom tamošnje vojske štampa trećinu dolara. Meni se čini da se iza toga nešto krije – kaže Fursov, koji je i profesor Univerziteta Lomonosov.

To zvuči previše neverovatno da bi bilo istinito?

Tačno, to nije proverena informacija, ali meni se čini da je istinita. Podsetiću vas na jednu priču engleskog pisca Gilberta Kita Čestertona u kojoj glavni junak kaže: „Gde pametan čovek krije kamen? Pa među ostalim kamenjem na obali mora”. Znači, tamo gde niko neće da posumnja.

Ali u svetu je sve više napetosti i lokalnih sukoba koji lako mogu da prerastu u novi globalni ratni požar?

Ratova koje mi označavamo kao Prvi i Drugi svetski rat najverovatnije više neće biti. Koliko god paradoksalno zvuči, naše vreme bi moglo da se poredi s 30-godišnjim ratom u Evropi od 1618. do 1648. godine koji završen Vestfalskim mirom. Tada su vođena četiri lokalna vremenski odvojena sukoba. Pogledajte danas Ukrajinu i Siriju, a duboko sam ubeđen da će u Srednjoj Aziji izbiti još jedan sukob. A na to me upućuje da je ISIS zauzeo provinciju Kundus koja se graniči s Tadžikistanom. Događaji na Bliskom istoku me podsećaju i na vreme Rimske imperije Trajana i Hadrijana. Tadašnji Rim je iz faze strateškog napredovanja krenuo u fazu strateškog povlačenja iz Mesopotamije. I današnji „novi Rim”, mislim na SAD, slično se ponaša.

Pisali ste da je na delu destabilizacija Evrope. Kako vidite situaciju na Balkanu?

Nisam stručnjak za Balkan. Ali budući da se bavim geopolitikom, pre nekoliko godina sam rekao da je haotizacija Evrope počela od Balkana. Za bolje razumevanje uzmimo terminologiju bilijara. Formiranjem kriminalne države Kosovo, kao u bilijaru jednim udarcem pogođeno je nekoliko kugli: Srbija, Evropa, ali i postojeći poredak u celini. Nema sumnje da su taj „udar” organizovale grupe u SAD i evropska birokratija. Osim njih, korist od formiranja kosovske države imala je i međunarodna kriminalna internacionala koja je tesno povezana sa zapadnim specijalnim službama. Na delu su operacije novog tipa. Zato se može napraviti veza od Kosova do upravljanja migrantskom krizom, kao novim vidom specijalnog ratovanja.

Kada se danas govori o obojenim revolucijama u Ukrajini, dešavanjima u Makedoniji, protestima studenata u Srbiji, stalno se dolazi do jednog imena – Džordža Sorosa. Da li je uloga ovog berzanskog špekulanta, koga pominju i kao finansijera ovih protesta, ipak precenjena?

Naravno da Soros nije nikakav samostalni igrač. On je izvršilac nečijih naloga. Sama činjenica da se neprekidno prst upire baš u njega, a mediji ponavljaju Soros, Soros, govori u prilog tome da je on figura trećeg ili četvrtog ranga kada je reč o onima koji vuku konce u svetu. On je špekulant i u svim tim događajima ima korist i neku svoju ličnu satisfakciju.

Ko onda vuče konce u svetu? Bilderberg grupa, Trilateralna komisija...?

Ne. Oni su previše otkriveni u javnosti. Postoje daleko zatvoreniji klubovi za koje koristim komplikovaniji termin „Nadnacionalne grupe svetskog dogovora i upravljanja”, koji okupljaju evropsku aristokratiju, ali i Rotšilde i Rokfelerove. Jedna od takvih grupa je Rimski klub koji su osnovali Aurelio Pečei, Đovani Anjeli i Aleksandar King, koji se, inače, bavio i razvojem naučnotehničke špijunaže Velike Britanije. A Bilderberg je u osnovi fasadna organizacija globalne elite i sindikalni skup finansijera evropske aristokratije. Realna vlast je tajna moć, a Bilderberg grupa ima i svoj internet sajt.

Šta se događa iza kulisa EU koja je sve više rastrzana unutrašnjim protivrečnostima, pisali ste i da se tu vodi „borba prestola” ko će kontrolisati Brisel?

Smatram da je EU odigrala svoju istorijsku ulogu i da ona u takvom obliku više nije potrebna gospodarima svetske igre. Potrebno je razumeti da je struktura vrha svetske finansijske i političke moći koja se bori za uticaj u EU vrlo komplikovana, ali iz nekog razloga se stalno spominju Rokfeleri i Rotšildi koji gospodare svetom. Ali, u tim zatvorenim klubovima gde se donose odluke okupljaju se članovi britanske kraljevske porodice Vindzor, zatim deset najvećih finansijsko-industrijskih familija. Uglavnom su to gvelfske aristokratske porodice severne Italije, pa Vatikan, porodice Oranž u Holandiji i Grimaldi u Monaku... Rotšildi su samo top-menadžeri ovih mreža porodica krupnog kapitala. Ove svetske finansijsko-aristokratske upravljačke elite su kao kao koncentrični krugovi koji se preklapaju, ali i sukobljavaju. Ali evropska aristokratija i kraljevske porodice su znatno bitnije.

Po vama ispada da smo još u srednjem veku?

Znam da će mnogi odmahnuti rukom i reći da je plemstvo samo ceremonijalan ostatak iz srednjeg veka. Ali ko je donosio odluke o slanju britanske vojske u Irak? Nije ni vlada ni parlament, već tajni savet u koji ulazi kraljica, nekoliko lordova i još neko čije nam ime zasada nije poznato. Monarhije su institucije koje jako dugo postoje, a finansijska elita koju poznajemo nastala je tek u poslednja dva ili tri veka. Uzmimo primer švajcarskih banaka. Odakle im toliki novac i kako su nastale? To je kapital iz Đenove koji je u 18. veku i tokom Napoleonovih ratova sakupljen i potom prebačen u Švajcarsku. U te banke prebačen je i kapital Mlečana i Lombarda koji je vekovima ranije sakupljan.

Gde su u toj podeli posla nalaze državnici Oland, Merkel doskora Obama, a sada Tramp?

Oni su neka vrsta visokih činovnika. „Mond diplomatik” je nedavno objavio tekst u kojem se izvodi zaključak da u poslednjih 35 godina na izborima u Francuskoj pobeđuju političari koji ni na koji način ne odražavaju interese građana. Zato su oni svi u svetskoj igri figure, pioni koji su samo poverovali da su igrači.

Da li je onda i ruski predsednik samo figura u toj svetskoj igri?

Smatram da je Vladimir Putin na početku bio figura, ali je u međuvremenu postao igrač. I to mu ne mogu oprostiti.

Da li onda važno ko će sada pobediti na izborima u Francuskoj, Makron ili Le Penova, i na jesen u Nemačkoj: Merkelova ili Šulc?

Na ovo pitanje su već krajem 18. veka odgovorili Vilijam Pit i početkom 19. veka Natanijel Rotšild. Pit je 1770. godine rekao: „Iza svakog trona nalazi se nešto neuporedivo važnije i jače i moćnije od kralja”. A Rotšild kaže: „Baš me briga ko sedi na tronu, važno je ko obezbeđuje novac. A novac obezbeđujem ja”. Tako da mislim da je svejedno ko će u Francuskoj i Nemačkoj pobediti na izborima.

Šta se dogodilo s Donaldom Trampom i zašto potezi koje vuče sve više liče kao da je na vlasti Hilari Klinton?

U javnosti se pojavio i termin „hilarizacija Trampa”. Slučaj s Trampom podseća na period kada je Nikson došao na vlast. Rokfeleri nisu voleli Niksona, ali je on ipak pobedio na izborima. S druge strane, Niksonu je bila potrebna podrška Rokfelera i oni su ga okružili svojim ljudima, među kojima je glavni bio Henri Kisindžer. Čitavu karijeru Bila i Hilari Klinton napravili su Rokfeleri. I onda se dogodila pobeda Trampa. Zato sada imamo strašan pritisak Rokfelera i čini mi se da mu se događa ono što se desilo Ričardu Niksonu.

Dogovorena demontaža SSSR-a

Da li to što govorite spada u domen pseudonauke – teoriju zavere ili konspirologije ?

Istraživanja kojima se bavim najbolje je nazvati kriptoistorijom. Uzmimo slučaj Kominterne. Nije imala tajnu strukturu, ali je Treća internacionala bila zatvorena organizacija i imala je ogromne finansije za sprovođenje revolucija. Da li je to zavera ili ne? U širem smislu da. Kada se Lav Trocki na kraju revolucije iz SAD vratio u Rusiju, on je rekao da su pravi revolucionari finansijeri koji sede na Volstritu. Kada u nekoj afričkoj državici dva oficira ubiju drugu dvojicu da bi došli na vlast, to jedna vrsta zavere. Ali ako znamo da je sredinom 70-godina prošlog veka deo sovjetskog establišmenta, zajedno s delom zapadnog, počeo da se dogovara o demontaži SSSR-a koja je potrajala petnaestak godina, onda je to kriptoistorija.