Emanuel Makron novi predsednik Francuske

To su uglav­nom gla­sa­či le­vi­čar­skog kan­di­da­ta Žan-Li­ka Me­len­šo­na i de­sni­ča­ra Fran­soa Fi­jo­na, is­pa­lih u pr­vom kru­gu.

Pra­vo gla­sa ima­lo je 47 mi­li­o­na Fran­cu­za ko­ji su bi­ra­li pod pri­ti­skom da gla­sa­ju ne sa­mo za svo­ju već i za bu­duć­nost Evro­pe. Ma­rin le Pen, ko­ja je tre­nut­no na­pu­sti­la me­sto li­de­ra de­sni­čar­ske stran­ke Na­ci­o­nal­ni front, obe­ća­va­la je iz­la­zak iz evro­zo­ne i re­fe­ren­dum o iz­la­sku iz EU, dok je Ma­kron po­dr­ža­vao bri­sel­ski klub u ko­jem je Fran­cu­ska jed­na od ključ­nih ze­ma­lja.

Iako je Ma­kro­nu u da­ni­ma pred iz­bo­re prog­no­zi­ra­no 60 od­sto osvo­je­nih gla­so­va, što bi tre­ba­lo da je ko­mot­na ve­ći­na, svet je, ipak, do po­sled­njeg tre­nut­ka s ner­vo­zom pra­tio de­ša­va u Pe­toj re­pu­bli­ci. Ne­ki su pod­se­ća­li da je i u no­vem­bru na ame­rič­kim pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma prog­no­zi­ra­na si­gur­na po­be­da Hi­la­ri Klin­ton da bi, na za­pre­pa­šće­nje svet­ske jav­no­sti, bio iza­bran Do­nald Tramp.

Evrop­ski i ame­rič­ki me­di­ji uglav­nom su o fran­cu­skim iz­bo­ri­ma iz­ve­šta­va­li kao o da­nu ko­ji od­lu­ču­je sud­bi­nu EU. U slu­ča­ju po­be­de Ma­rin le Pen, pred­vi­đa­ni su sla­blje­nje bri­sel­skog klu­ba i po­če­tak ras­tu­ra­nja sa­ve­za. To bi zna­či­lo da je Fran­cu­ska, po­sle Bri­ta­ni­je, već dru­ga ključ­na čla­ni­ca ko­ja za­u­zi­ma evro­skep­tič­ni kurs. Ako bi ne­ka­da­šnja advo­ka­ti­ca i čla­ni­ca po­zna­te po­li­tič­ke po­ro­di­ce po­be­di­la, prog­no­zi­ra­li su me­di­ji i ana­li­ti­ča­ri, po­tvr­di­lo bi se da po­pu­li­zam ni­je sa­mo tre­nut­na mo­da već jak po­li­tič­ki ta­las ko­ji uda­ra u mejnstrim po­li­ti­ča­re i kru­ni po­li­ti­ku li­be­ral­nih de­mo­kra­ti­ja. Taj ta­las je pro­šle go­di­ne iza­zvao po­li­tič­ki cu­na­mi po­sle breg­zi­ta i do­la­ska Do­nal­da Tram­pa na kor­mi­lo Ame­ri­ke. Li­be­ra­le je ja­ko bri­nu­la i nje­na an­ti­i­mi­grant­ska re­to­ri­ka za ko­ju su se pla­ši­li da će iza­zva­ti kse­no­fo­bi­ju, ra­si­zam i za­tva­ra­nje gra­ni­ca. Iako je iz­ba­ci­la oca Žan-Ma­ri le Pe­na iz Na­ci­o­nal­nog fron­ta zbog po­ri­ca­nja ho­lo­ka­u­sta, u stran­ci je ipak za­dr­ža­la i po­je­di­ne an­ti­se­mi­te, iako se ona lič­no ne po­ve­zu­je sa an­ti­se­mi­ti­zmom.

Ma­rin le Pen je obe­ća­va­la da će pod nje­nom di­ri­gent­skom pa­li­com Fran­cu­zi pre­u­ze­ti vlast u sop­stve­noj dr­ža­vi i po­sta­ti gra­đa­ni naj­vi­šeg re­da, dok je za sa­da­šnje sta­nje tvr­di­la da je neo­dr­ži­vo jer mi­gran­ti is­ko­ri­šća­va­ju so­ci­jal­ne be­ne­fi­ci­je i pri­kri­va­ju ra­di­ka­le u sop­stve­nim re­do­vi­ma. Po­sto­jao je i strah da bi ula­zak Ma­rin le Pen u Je­li­sej­sku pa­la­tu mo­gao da pod­stak­ne do­bar iz­bor­ni re­zul­tat ne­mač­kih eks­trem­nih de­sni­ča­ra Al­ter­na­ti­ve za Ne­mač­ku na iz­bo­ri­ma ka­sni­je ove go­di­ne i ta­ko de­sta­bi­li­zu­je po­li­ti­ku ključ­ne evrop­ske pre­sto­ni­ce, Ber­li­na.

S Ma­kro­nom na če­lu Je­li­se­ja Evro­pa bi mo­gla da odah­ne, oce­nji­va­li su ko­men­ta­to­ri, jer je on za­go­vor­nik pro­e­vrop­ske po­li­ti­ke, Se­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se, glo­ba­li­zo­va­ne eko­no­mi­je i svih onih vred­no­sti oli­če­nih u za­pad­noj po­li­ti­ci u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Mno­gi su pred­vi­đa­li da će tr­ži­šta ši­rom sve­ta po­zi­tiv­no re­a­go­va­ti u slu­ča­ju Ma­kro­no­ve po­be­de jer bi to zna­či­lo pred­vi­di­vu po­li­ti­ku pe­te svet­ske eko­no­mi­je i dru­ge eko­no­mi­je evro­zo­ne. Ono što je ja­sno, oce­nio je špan­ski „Pa­is”, je­ste da opa­snost od Ma­rin le Pen ne bi ne­sta­la s nje­nim po­ra­zom. Ne bi ne­sta­li pro­ble­mi zbog ko­jih je to­li­ko mno­go lju­di gla­sa­lo za nju: strah od te­ro­ri­zma i gu­bit­ka po­sla, sla­ba asi­mi­la­ci­ja mu­sli­man­skih imi­gra­na­ta, ne­za­do­volj­stvo bri­sel­skom bi­ro­kra­ti­jom. Ze­mlja je u oči­gled­noj eko­nom­skoj i dru­štve­noj kri­zi čim se ta­ko ve­li­ki broj lju­di okre­nuo eks­trem­nim kan­di­da­ti­ma po­put Ma­rin le Pen.

Bi­o­gra­fi­je i lič­no­sti kan­di­da­ta de­talj­no su ana­li­zi­ra­ni. Za Ma­rin le Pen se oce­nji­va­lo da će, ma ko­ji re­zul­tat po­sti­gla u dru­gom kru­gu, ona u sva­kom slu­ča­ju ima­ti raz­lo­ga za za­do­volj­stvo. Na­te­ra­la je lju­de da je uzmu za ozbilj­no, po­tvr­div­ši da je po­li­tič­ka sna­ga s ko­jom će Fran­cu­ska i Evro­pa mo­ra­ti da ra­ču­na­ju.

Ka­da je reč o Ma­kro­nu, biv­šem in­ve­sti­ci­o­nom ban­ka­ru i mi­ni­stru eko­no­mi­je, za nje­ga se is­ti­ca­lo da bi s 39 go­di­na bio naj­mla­đi pred­sed­nik Pe­te re­pu­bli­ke. Iz­bo­ri su u tom smi­slu sva­ka­ko isto­rij­ski – ze­mlja bi do­bi­la ili pr­vu pred­sed­ni­cu ili pr­vog ta­ko mla­dog pred­sed­ni­ka. Ja­sno je da on ni­je imao str­plje­nja da uđe u ozbilj­ni­je go­di­ne ili sti­če is­ku­stvo na ni­žim iz­bor­nim po­zi­ci­ja­ma da bi za­pu­cao na naj­vi­še me­sto u dr­ža­vi. Ušao je u tr­ku a da ni­ka­da ni­je bio na iz­bor­noj po­zi­ci­ji i bez po­dr­ške ne­ke ve­li­ke par­ti­je. Po­re­de ga s ge­ne­ra­ci­jom ko­ja je za­vla­da­la Si­li­ci­jum­skom do­li­nom, ko­joj ni­je tre­bao ve­li­ki ka­pi­tal da bi po­kre­nu­la bi­znis. Ta­ko je i on bez ve­li­kog po­li­tič­kog ka­pi­ta­la ofor­mio svoj po­li­tič­ki start ap, od­no­sno po­kret ko­ji je iz­neo kam­pa­nju bez for­mal­ne po­dr­ške vla­da­ju­ćih so­ci­ja­li­sta u či­joj je vla­di Ma­kron bio mi­ni­star eko­no­mi­je.

Ovi iz­bo­ri ni­su kraj iza­zo­va za no­vog pred­sed­ni­ka. Da bi efi­ka­sno vla­dao, mo­ra­će da osvo­ji sr­ca no­ve skup­štin­ske ve­ći­ne ko­ja će se for­mi­ra­ti po­sle par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ju­nu. Ko­ha­bi­ta­ci­ja, u ko­joj pred­sed­nik do­la­zi iz jed­ne, a pre­mi­jer iz dru­ge stran­ke, uma­nju­je šan­se za is­pu­nje­nje pred­iz­bor­nih obe­ća­nja. 

Na pi­ta­nje ka­ko će Ma­kron ta­ko mlad mo­ći da vla­da je­dan nje­gov pri­ja­telj je ka­zao: „Pre­vi­še mlad? Ali, naj­ve­ći svet­ski osva­ja­či bi­li su tri­de­se­to­go­di­šnja­ci”.