Parada kao poruka

Ovogodišnja Parada pobede, 72. kojom se obeležava kraj Drugog svetskog rata i konačan krah Hitlerove nacističke Nemačke (1945), iako nije jubilarna i neće joj prisustvovati gomila svetskih lidera, privlači nepodeljenu pažnju stručnjaka specijalizovanih za ratovanje i slična masovna razaranja i umorstva. Inženjeri i konstruktori će pomno zagledati svaki, i najsitniji, detalj, svaki raketni lafet, liniju trupa aviona, svaku topovsku cev, redenik na pušci, svaki elektronski sklop, šraf ili nitnu, a sve u pokušaju da odgonetnu vatrenu moć, preciznost i ubojitost prikazanog naoružanja. Biće tu i lažnih detalja, ubačenih s ciljem da zainteresovane posmatrače navedu na pogrešne zaključke… Ali, pare koje se danas dobijaju prodajom naoružanja širom naše planete vrede svaku pažnju i dozvoljavaju upotrebu svakojakih trikova.

Drugi momenat koji će mnogim posmatračima svakako biti interesantan jeste: koliko je civilna proizvodnja usaglašena sa vojnom, koliko je prati i koliko može da joj doprinese. Pomenute elektronske sklopove, šrafove i nitne ne smišljaju samo konstruktori u laboratorijama proizvođača najsofisticiranijeg naoružanja. Veliki deo rešenja dolazi iz istraživačkih centara koji nemaju nikakve veze sa tehnologijom ratovanja, ali i te kako lako i brzo nalaze svoju upotrebu upravo u toj oblasti. Kompatibilnost civilne i vojne proizvodnje jedan je od glavnih elemenata u odbrambenoj strategiji svake ozbiljne države.

Obnova vojnoindustrijskog kompleksa jedan je od najvažnijih ciljeva ruskog rukovodstva praktično od vremena kada je predsednik Putin potpuno stabilizovao strukture vlasti, dobrano narušene u vreme vladavine Borisa Jeljcina. Kako prenose ruski mediji, upravo je vojna industrija po tradiciji bila lokomotiva razvoja i civilnog sektora, omogućavala otvaranje specijalizovanih škola, fakulteta i instituta. Ovim poslom u Rusiji rukovodi Vojnonaučni komitet, koji korene vuče još iz davne 1763. godine, kada se na dvoru carice Katarine Druge krenulo sa sistematskom analizom istorije ratovanja i razradom preporuka za adekvatno delovanje armije u različitim okolnostima, ne samo na bojnom polju.

Ono što sutrašnju paradu takođe čini posebnom jeste činjenica da se ona dešava u trenutku kada se svet ponovo našao na ivici sukoba širokih razmera. Uprkos nadanjima nedobronamernih, to ne znači i povratak u klasičan „hladni rat”, koji je našu civilizaciju prethodnih decenija držao u atmosferi konstantne napetosti. Današnja zbivanja širom planete najčešće i ne zahtevaju direktnu upotrebu avijacije, tenkova ili teške artiljerije, a još manje stotina hiljada vojnika „spremnih da polože svoje živote za otadžbinu”. Mnogo šta se rešava manjim, pojedinačnim akcijama, vrlo sličnim sve učestalijim napadima terorista. Jer, kako se ispostavilo, strah je ubojitiji od svakog metka. Tako gledano, svaka vojna parada danas, u stvari, predstavlja – trenutak za opuštanje.

Defile na Crvenom trgu pokazaće i da je ruska armija, posle predsednika Putina, institucija u koju žitelji najveće države na svetu imaju najviše poverenja. Ovo je veoma važno, posebno u okvirima evropskog kontinenta, pošto su armije ostalih zemalja, olako prepuštene NATO-u, praktično izgubile „narodni odbrambeni karakter” i pretvorile se u isturena odeljenja armije SAD, čija komanda je, uglavnom, u rukama ljudi iz Vašingtona ili Brisela, a o kojima se zna malo ili gotovo ništa. Upravo ta razlika je, kako navode poznavaoci, ključni momenat koji je ruskoj (i sovjetskoj) armiji uvek obezbeđivao temelj za stalno obnavljanje. Čak i posle najvećih bitaka, pa i privremenih poraza.

Spremnost na odbranu zemlje i interesa njenih žitelja biće glavna poruka sa ovogodišnje parade. Naravno, provući će se tu i već oveštala teza da se ti interesi brane i podalje od sopstvenih granica, svuda gde se najavi opasnost. Ali to je princip kojim se NATO već decenijama rukovodi i koji svakako zaslužuje adekvatan odgovor. Trenutno angažovanje oružanih snaga RF u Siriji to na najbolji način ilustruje.

I na kraju, ništa manje važno, ovogodišnja parada, kao i sve slične u drugim državama, i pored pompe koja ih prati, pokazaće svu besmislenost ratovanja kao ljudske delatnosti. Jer silan novac uložen u proizvodnju najsofisticiranijeg naoružanja sigurno bi mogao da nađe bolju primenu u socijalnoj sferi, a mozganje armijskih naučnika i konstruktora sigurno bi bilo mnogo korisnije ukoliko bi se usmerilo na poboljšanje pa i produženje ljudskog života.