Počinje obnova česme i platoa u Skadarliji

Prvi deo obnove Skadarlije, a to podrazumeva uređenje česme i platoa u Skadarskoj ulici, počeće u sredu, 17. maja, a rok za završetak tih radova je 60 dana, najavio je Goran Vesić, gradski menadžer.

– Kako bi se izašlo u susret građanima i ugostiteljima, a da se ne bi ugrozila predstojeća turistička sezona, drugi deo radova koji se odnosi na sanaciju kaldrme, kolovoza i trotoara počeće u septembru, kako je i dogovoreno na sastanku održanom u martu, kome su prisustvovali predstavnici Gradske uprave i Društva za očuvanje, uređenje i razvoj Skadarlije. Ovi radovi će trajati do kraja kalendarske godine – rekao je gradski menadžer.

On je podsetio da je JKP „Beograd put” 2016. godine potpisalo ugovor sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija za uređenje Skadarske ulice, a njegova vrednost je 10 miliona dinara, prenosi Beoinfo.

Uređenje Skadarske ulice podrazumeva sanaciju kolovoza i trotoara, koje će izvoditi JKP „Beograd put”, i rekonstrukciju Skadarlijske česme i pripadajućeg platoa, koju će izvoditi JKP „Zelenilo Beograd”. Ovo preduzeće izvršiće i ozelenjavanje i obnovu uličnog mobilijara.

Svi radovi izvodiće se prema projektu za koji je saglasnost dao Zavod za zaštitu spomenika kulture grada. Zavod će vršiti i konzervatorski nadzor, a ukoliko se u toku rekonstrukcije pojavi potreba za izvođenjem dodatnih poslova finansiraće ih Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za puteve.

Obnova Skadarlije je od izuzetnog značaja za turizam Beograda jer najveći broj gostiju neizostavno poseti beogradski Monmartr. U ovom kutku u centru prestonice svoj trag su ostavili najznačajniji boemi naše istorije, najpriznatiji srpski pesnici, komediografi, glumci, novinari, državnici… Gotovo da nema značajne osobe iz istorije Beograda da nije imala „svoju kafanu” i svoje navike u Skadarliji.

Osim našim boemima, Skadarlija se pod kožu uvukla i gostima iz inostranstva. U kafanama i baštama boravili su britanska kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos, Vili Brant, Margaret Tačer, Alberto Moravija, italijanski predsednik Sandro Pertini, čuvena italijanska glumica Đina Lolobriđida, jedan od najpoznatijih ruskih umetnika, pevač, glumac, pisac – Vladimir Semjonovič Visocki, američki glumac Bert Lankaster… Skadarliju i danas posećuju poznate ličnosti. Nedavno su se njom prošetali Džozef Bajden, potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame, i Johanes Han, evropski komesar za proširenje.

Ulicu sekao Bibijin potok

Skadarska ulica registrovana je pod tim imenom 1872. godine.

Do tada je na ovom prostoru bilo takozvano Cigansko sokače, a formirano je u periodu od 1830. do 1870. godine. Do 19. veka Skadarlijom je tekao potok, nazvan po ciganskom božanstvu spasa Bibiji. Izvorište potoka nalazi se ispod „Politike”, ali je voda kasnije preusmerena u cevi i protiče ispod Skadarlije. Sama ulica je usko povezana sa akvaduktom. Najveći luk je nazivan po Skadru, prvom srpsko-zetskom gradu. I odatle ime Skadarlija.

Ovaj prostor postaje značajan posle 1901. godine i rušenja kafane „Dardaneli”, koja se nalazila na mestu gde je danas zgrada Narodnog muzeja.

Gosti iz te kafane preselili su se u Skadarliju, a za stvaranje posebnog boemskog duha koji i danas vlada naročito su bili zaslužni glumac čiča Ilija Stanojević i glumica Žanka Stokić.

Hroničari beleže da je početkom 20. veka u Skadarliji bilo petnaestak kafana, među kojima i „Bajlonijeva pivara”, „Bumseler”, „Vuk Karadžić”, „Zlatni bokal”, „Miloš Obilić”, ali i danas poznate „Tri šešira” i „Dva jelena”. Krajem veka na početku Skadarlije postojao je „Pašonin bulevar”, prvi beogradski mjuzik hol.

Poslednji put rekonstrukcija Skadarlije urađena je 1966. godine po projektu Uglješe Bogunovića.