Почиње обнова чесме и платоа у Скадарлији

Први део обнове Скадарлије, а то подразумева уређење чесме и платоа у Скадарској улици, почеће у среду, 17. маја, а рок за завршетак тих радова је 60 дана, најавио је Горан Весић, градски менаџер.

– Како би се изашло у сусрет грађанима и угоститељима, а да се не би угрозила предстојећа туристичка сезона, други део радова који се односи на санацију калдрме, коловоза и тротоара почеће у септембру, како је и договорено на састанку одржаном у марту, коме су присуствовали представници Градске управе и Друштва за очување, уређење и развој Скадарлије. Ови радови ће трајати до краја календарске године – рекао је градски менаџер.

Он је подсетио да је ЈКП „Београд пут” 2016. године потписало уговор са Министарством трговине, туризма и телекомуникација за уређење Скадарске улице, а његова вредност је 10 милиона динара, преноси Беоинфо.

Уређење Скадарске улице подразумева санацију коловоза и тротоара, које ће изводити ЈКП „Београд пут”, и реконструкцију Скадарлијске чесме и припадајућег платоа, коју ће изводити ЈКП „Зеленило Београд”. Ово предузеће извршиће и озелењавање и обнову уличног мобилијара.

Сви радови изводиће се према пројекту за који је сагласност дао Завод за заштиту споменика културе града. Завод ће вршити и конзерваторски надзор, а уколико се у току реконструкције појави потреба за извођењем додатних послова финансираће их Секретаријат за саобраћај, Дирекција за путеве.

Обнова Скадарлије је од изузетног значаја за туризам Београда јер највећи број гостију неизоставно посети београдски Монмартр. У овом кутку у центру престонице свој траг су оставили најзначајнији боеми наше историје, најпризнатији српски песници, комедиографи, глумци, новинари, државници… Готово да нема значајне особе из историје Београда да није имала „своју кафану” и своје навике у Скадарлији.

Осим нашим боемима, Скадарлија се под кожу увукла и гостима из иностранства. У кафанама и баштама боравили су британска краљица Елизабета, шпански краљ Хуан Карлос, Вили Брант, Маргарет Тачер, Алберто Моравија, италијански председник Сандро Пертини, чувена италијанска глумица Ђина Лолобриђида, један од најпознатијих руских уметника, певач, глумац, писац – Владимир Семјонович Висоцки, амерички глумац Берт Ланкастер… Скадарлију и данас посећују познате личности. Недавно су се њом прошетали Џозеф Бајден, потпредседник САД у администрацији Барака Обаме, и Јоханес Хан, европски комесар за проширење.

Улицу секао Бибијин поток

Скадарска улица регистрована је под тим именом 1872. године.

До тада је на овом простору било такозвано Циганско сокаче, а формирано је у периоду од 1830. до 1870. године. До 19. века Скадарлијом је текао поток, назван по циганском божанству спаса Бибији. Извориште потока налази се испод „Политике”, али је вода касније преусмерена у цеви и протиче испод Скадарлије. Сама улица је уско повезана са аквадуктом. Највећи лук је називан по Скадру, првом српско-зетском граду. И одатле име Скадарлија.

Овај простор постаје значајан после 1901. године и рушења кафане „Дарданели”, која се налазила на месту где је данас зграда Народног музеја.

Гости из те кафане преселили су се у Скадарлију, а за стварање посебног боемског духа који и данас влада нарочито су били заслужни глумац чича Илија Станојевић и глумица Жанка Стокић.

Хроничари бележе да је почетком 20. века у Скадарлији било петнаестак кафана, међу којима и „Бајлонијева пивара”, „Бумселер”, „Вук Караџић”, „Златни бокал”, „Милош Обилић”, али и данас познате „Три шешира” и „Два јелена”. Крајем века на почетку Скадарлије постојао је „Пашонин булевар”, први београдски мјузик хол.

Последњи пут реконструкција Скадарлије урађена је 1966. године по пројекту Угљеше Богуновића.