Štednja raste, uprkos niskim kamatama

Da li je rast štednje dobra vest ili možda loša, jer jednostavno ukazuje da građani nemaju nigde drugde da ulože novac?

Nenad Gujaničić, iz „Vajz brokera”, kaže da je nedostatak većeg broja kvalitetnih investicionih alternativa veliki problem našeg tržišta.

– Drugi problem jeste nizak nivo finansijske pismenosti domaćeg stanovništva. Prosečan deponent nije u stanju ni da sagleda potencijalni rizik u nekoj od investicija. Još jedan od razloga rasta štednje uprkos velikom padu kamata jeste strah građana jer su u bliskoj prošlosti bili svedoci raznih finansijskih skandala poput kraha piramidalnih štedionica, berzanskih prevara – kaže Gujaničić.

On dodaje da bi svaki potencijalni investitor trebalo najpre da „izmeri” sopstveni nivo sklonosti ka riziku, i tek onda odluči koju vrstu investicije da izabere. Najsličnija vrsta ulaganja štednji su državni zapisi i obveznice, koji nose nešto veći prinos od štednje u bankama. Rizičnije vrste ulaganja jesu investicioni fondovi i akcije, i njih bi trebalo da se drže isključivo građani koji imaju barem osnovno ekonomsko znanje i zdravorazumsku logiku neophodnu za investiranje.

U slučaju dinarskih državnih hartija od vrednosti kamata je u prvom kvartalu ove godine iznosila 3,5 odsto za dvogodišnje i 4,5 odsto za trogodišnje „papire”. U slučaju evro denominovanih obveznica dvogodišnja kamata je bila jedan odsto, trogodišnja dva, a petogodišnja 2,5 odsto.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je stalni rast i dinarske i devizne štednje, uprkos trendu sniženja kamatnih stopa na štednju u Srbiji nekoliko godina unazad i približavanja onima u Evropi, u najvećoj meri rezultat izgrađenog poverenja građana u domaći bankarski sistem.

– Iako je finansijsko tržište u Srbiji nedovoljno razvijeno, postoje određene investicione alternative putem kojih stanovništvo može plasirati svoja novčana sredstva. Pored štednje, građani mogu da ulažu novac u državne hartije od vrednosti, penzione fondove, investicione fondove, osiguravajuća društva i akcije – kažu u NBS.

Kao jedan od najsigurnijih oblika ulaganja smatra se ulaganje u državne hartije od vrednosti. Državne hartije se prodaju na aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija prema unapred utvrđenom kalendaru. Stanovništvo na ovim aukcijama može učestvovati posredstvom ovlašćenih učesnika (brokera i banaka), a posle primarne prodaje na aukcijama, državne hartije od vrednosti ročnosti preko godinu dana se mogu dalje kupovati i prodavati preko Beogradske berze.

– Sa smanjenjem kamatnih stopa banaka na štednju, primećena je povećana zainteresovanost stanovništva za ulaganje u državne hartije. Međutim, i dalje je iznos ulaganja stanovništva u državne hartije relativno mali u odnosu na štednju – navode u NBS.

U centralnoj banci dodaju da, pri izboru između različitih mogućnosti ulaganja, pored visine kamatne stope, odnosno prinosa koji se ostvaruje, trebalo bi imati u vidu i troškove koje te mogućnosti nose. Tako, na primer, dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez, ulaganje u državne hartije ne podleže oporezivanju, ali se na uloženi iznos plaćaju različite vrste provizija. Takođe, ulaganje u investicione i penzione fondove, obično zahteva plaćanje naknade za kupovinu investicionih jedinica. NBS podržava pojavu i razvoj različitih mogućnosti za ulaganje stanovništva, s obzirom na to da dovode do rasta konkurencije i povoljnijih uslova za građane prilikom plasiranja slobodnih novčanih sredstava.

Prema podacima NBS, koji se odnose na kraj marta 2017, štednja rezidenata u domaćoj valuti iznosi 51,3 milijardi dinara (protivvrednost 413,7 miliona evra) i 8,7 milijardi evra u devizama. Pored toga, štednja nerezidenata u devizama, krajem marta 2017. godine iznosi 322,9 miliona evra.

– Uprkos padu kamatnih stopa i dalje je prisutan trend rasta dinarske i devizne štednje rezidenata, tako da je u toku prva tri meseca 2017. godine zabeležen rast štednje u domaćoj valuti od 921 milion dinara i rast devizne štednje od 91,9 miliona evra. U istom periodu devizna štednja nerezidenata takođe je povećana za 1,9 miliona evra. Više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na kamatne stope na deviznu štednju, uz povoljan poreski tretman, nisku i stabilnu inflaciju i relativno stabilan devizni kurs, čine dinarsku štednju atraktivnijom u odnosu na deviznu – kažu u NBS.