Iskra muzikom razgoni tamu

Na svet je došla šest dana pre brata Aljoše i sestre Irine i morala je odmah u inkubator. To što je bila prvorođena, kao da je odredilo njen karakter – da se trudi da u svemu čega se lati prednjači i pobedi.

Pre mesec dana, četvrtu godinu zaredom, osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju učenika muzičkih škola Srbije. Krajem aprila pobedila je i na recitatorskom nadmetanju u Savezu slepih Srbije u Beogradu. To je bilo prvi put da se u nečemu takmiči sa decom koja kao i ona imaju oštećen vid. Prva mesta na smotrama mladih pijanista, osvajala je u konkurenciji dece bez hendikepa, često se takmičeći sa starijima od sebe.

U riznici uspeha ove dvanaestogodišnje devojčice, osim pregršt nagrada na školskim i republičkim nadmetanjima, nalaze se i titule pobednika na međunarodnom takmičenju pijanista u Parizu (2014. godine), Šapcu (2015) Nišu i Banjaluci (2016).

– Obožavam da nastupam, nemam nikakvu tremu pred publikom i volim da se nadmećem i kao pijanista i kao recitator – kaže Sara.

Visoku klasu potvrdila je prošle nedelje osvajanjem drugog mesta na Međunarodnom takmičenju pijanista „Memorijal Jurica Murai” u Varaždinu, gde je nastupila u kategoriji dece koja su od nje starija dve godine.

– Imala je tri godine kada nam je ozbiljnim glasom saopštila da želi da postane „klavirka” – seća se Iskrina mama Isidora kako je sve počelo. Priznaje da su talenat njenog „najstarijeg” deteta najpre prepoznali rođaci i prijatelji.

– Nisu nas ostavili na miru dok je nismo sa tri i po godine odveli na prvi čas klavira. Kada je stala pored instrumenta bila je niža od dirki i pomislila sam da smo preuranili. A onda je zasvirala i tu je mojim sumnjama bio kraj – kaže Isidora.

Sa pet i po godina, Iskra je krenula u zemunsku Muzičku školu „Kosta Manojlović”. Profesorka Mila Lacković je utvrdila da devojčica ima apsolutni sluh i može da odsvira sve što čuje.

– Ona je čudo od deteta. Ne volim taj izraz i koristim ga samo za Iskru, jer je nju nemoguće drugačije opisati. Kada je došla kod mene sa pet godina, bez problema je svirala kompozicije koje su u programu za đake petog razreda muzičke škole – kaže profesorka Lacković, koja je i po odlasku u penziju nastavila da radi s Iskorom.

Mama Isidora kaže da Iskra nikada nije vežbala satima: dnevno za klavirom ne provede duže od tridesetak minuta. Isto je i sa učenjem.

Brat i sestra joj iščitaju lekcije i ona ih „iz cuga” zapamti.

– Aljoša se često ljuti što Iskra upamti pesmicu iz prve, a on mora da je iščitava više puta. Ono što upije sluhom, pamti godinama. Kada smo nedavno bili na takmičenju recitatora, redom mi je nabrojala koje dete je koju pesmicu i od kog pisca recitovalo na nadmetanju pre nekoliko godina. Ja jedva da sam tu decu i prepoznala – kaže mama Isidora i dodaje da sem odličnog uspeha u četvrtom razredu zemunske muzičke škole, Iskra ređa sve petice i u osmoletki „Ilija Garašanin” u Aranđelovcu.

Odsustvo vida je ne sprečava da vozi rolere, a odvažila se i da se na skijama spusti niz blagu padinu. Obožava plivanje, a naročito trčanje. Najponosnija je što je oktobra prošle godine trčala rame uz rame kroz Budvu sa Goranom Nikolićem slabovidim ultramaratoncem, kada je ovaj naš paraolimpijac obarao Ginisov rekord.

Iskra Milenković se pojavljuje i u „Majskrosoftovom” promotivnom spotu aplikacije za mobilne telefone „sonohrom”. Ta aplikacija pomaže slepim i slabovidim osobama da pomoću tonova raspoznaju boje. Spot je premijerno prikazan pre dve godine u okviru filmskog festivala u Kanu.